Писмо једног парохијана из Мисисаге о односу свештеника и управника овог храма према чланицама КСС Краљица Александра доспело је у Уредништво у време када смо покретали сајт. Улажући напоре да сајт поставимо на ноге, а нарочито да га, сходно програмском опредељењу нашег Покрета, напунимо садржајима који представљају документарну грађу о дешавањима у Епархији канадској, ово обраћање смо у том тренутку силом прилика занемарили. Време и догађаји у цркви Срба Светитеља о којима ових дана пишу српски медији актуелизовали су садржај овог писма. Објављујемо га у целости.

Прво сам постао СИН, после две године сам постао БРАТ мојој сестри Мирјани, треће МУЖ мојој супрузи, а кад сам напунио 31 годину постао сам и ОТАЦ једне ћерке и једнога сина. Могу да кажем да сам верник, и то задњих 21 годину мога живота. Првих 20 година нисам нешто пуно ни разумео а мало сам налазио времена за цркву. Младост – лудост.

Саборни храм у Мисисаги

У ова тешка времена за наш српски народ, када нас, по ко зна који пут, стављају у искушења да скренемо са правога пута, наилазимо на проблем. Очеви браћо и синови, хтео би да вас обавестим о ЈЕДНОМ проблему у нашој цркви. Наше МАЈКЕ, СЕСТРЕ, ЖЕНЕ и ЋЕРКЕ требају нашу помоћ.

Коло Српских Сестара Краљица Александра, Коло пренето из Србије године 1941. у Канаду, учествује у активном ХУМАНИТАРНОМ, националном помагању својој цркви и своме народу, и кроз тај рад и помоћ, омогућавају да се сачува српска традиција ван отаџбине. Оне своје време поклањају нама, народу, и кад нам је најтеже и кад нам се најлепше ствари дешавају у нашем животу: сахране, даће, крштења, венчања, славе црногорског удружења, годишњи концерт хора… И онда када дође до неких кварова у цркви, као што је поправка крова на цркви, или 100% реновација кухиње (где годинама плин цури), или ако дође до неке катастрофе у Србији, или ако cе поповима прави одлазак у пензију или дарује за 25 године стажа, и тада Коло Српских Сестара да из СВОГА Фонда ПОКЛОН. И тако укруг. Сестре РАДЕ, ЗАРАДЕ И ПОДЕЛЕ!!!

Сваке године на Малу Госпојину К.С.С има своју Славу. Одржи се парастос за умрле сетре, пререже славски колач у присуству кума славе и онда Отац очита молитву и благослови јело. И тада сам чуо Оца Првослава Пурића да каже две ствари. Једну, да су нама сестре стуб ове куће и другу, да им даје велико признање и пожели успешан рад у будућности. А сада, ове године је већ друга прича. Сестрама се не даје благослов да оду на Манастир што сеcтре и прихватају и ураде како им је речено. Али онда, када нам дође Његова Светост Патријах у посету, Отац Пурић пре сестара проба све друге да добије да му спремају банкет. И свуда где покуца затворе му врата, а сестpе није ни питао. И онда каже “да нема добру комуникацију са управом Кола Сестара и да је он газда ове куће. И да их он смењује са новим чланицама”. Ви сте, Оче, духовни саветник сестара а у вашој кући сте ГАЗДА?

Својој сам жени забранио да присутвује том састанку. Нема нико право да се дере на њу. Богу хвала, имаћемо на неки други начин да помогнемо цркви. Шта Отац Пурић мисли то нисам сигуран, али оно што ради и говори није истина. Хоће попови да кувају посно вечерње свакога петка, а неће да склоне и оперу за собом, па коће други него СЕСТРЕ. Хоће попови и управа да организују Mississauga Serbian Food Festival без старих, важећих СЕСТАРА. Али неће све жене од чланова управе или од свакога попа да заврну рукаве и да раде (изузеци године Биљана Ђого или Попадија Нада). Мислим да ће новoизабране сестре у управи да имају наочаре на очи и само да се смејуље. А ако буде требала било каква помоћ, Оче Пурићу, питајте вашега колегу Оца Рајића да ли има још коме да потписује писма па нека те жене доведе да вам кувају и спремају, као што сам чуо да је радио на Риверу. А ако ни то не упали, онда ви Оче Пурићу ангажујте своју прију као Тhе Hаll Аdministrator па нека ради за ЏАБЕ као Коло Српских Сестара што ради.

Драге Сестре, хвала вама на вашем жртвовању и вашем раду и вашем материјалном доприносу нашој цркви !!! Мислим да је ред да ми ОЧЕВИ, БРАЋА И СИНОВИ покажемо већу подшрку нашем Колу Сестара . Када их видите реците им лепу реч а та реч златна врата отвара. Само размислите како се понашате према њима и како би вама било кад би неко нешто лоше рекао вашој МАЈЦИ, ЖЕНИ, ЋЕРЦИ.

И за крај, шта је овде проблем. Ја ипак мислим да је то БАНКОВСКИ РАЧУН КОЛА СРПСКИХ СЕСТРА који попови не могу да троше како они хоће.

Ево како су радиле сестре у Колу:

ТРОШКОВИ ДАЋЕ НА ЦЕНТРУ

– Изнајмљивање сале 250 $ чек или кеш, ЦРКВИ

– Попу колико хоћеш и како хоћеш (гледај да се не осрамотиш)

– У сали храна по договору и сестре прикажу рачуне

– Funeral Home Поп препоручио и добио накнаду за то у вредности 500 $

– Сестрама колико добровољно дате и иде на Кола Сестара рачун

КАФА И КОЛАЧИ ПОСЛЕ СЛУЖБЕ НА ЦЕНТРУ

– Од СВОЈИХ пара сестре купе или направе кафу и колаче, а што зараде иде на рачун Кола Сестара

Д.Н.

Categories: Писма

Ознаке:Завереници, писма, Светосавље