Писмо свештеничког братства Владики Митрофану: право лице Томићеве „цркве“

Писмо „добродошлице“ тзв. свештеничког братства Епархије канадске њиховом тек устоличеном епископу, које већ седам дана кружи по интернету, показује ко је и каква је клика која се окупила око Василија Томића. Дрскост и цинизам без премца која сваког верника оставља без даха, а исправне свештенике, који су већ дуго приморани да ћуте, ставља у исти кош са таквима. Ево тог писма.

From: Svestenicko Bratstvo <sbratstvo@gmail.com>
Date: 2016-09-18 1:50 GMT-04:00
Subject: ДОБРОДОШЛИЦА
To: krka—-@——–

Драги владико,

Ове речи су израз наше љубави и старања о Епархији. Оне су наша добродошлица и љубав према вама. Немојте савете разумети погрешно. Епископска служба је тешка, а ми смо ту да вас подржимо.

Када је тешко, и када сте уморни, немојте у храм улазити намргођени, јер он је место радости.

Није било лепо што сте кроз народ прошли невесели, а онда у олтару ружили старог проту Живорада. Није било лепо, јер сте човек љубави – ДУХОВАН.

Молимо вас да тражите опроштај од проте Живорада, јер “ауторитет се не намеће, он се гради.”

На почетку – љубав, а касније – сила, ако је неопходна, а не обрнуто. Ауторитет није од Бога дат, он се гради и заслужује.

Попови као попови, нису сјајни. Али, какви год они били, биће вам бољи сарадници и саветници од Аце Пантелића, Душана Колунџића и Милана Лешића.

Пријатељски ово зборимо и молимо се за вас, а Бог ће добро дати.

За крај, подсећамо вас на Силуанове стихове о Светоме Сави – из СЛОВОЉУБВЕ:

“Од славе побеже, а у слави се нађе Саво…”

Треба да волимо једни друге. Пред људима величамо, а не кудимо!

Вама одано,

СВЕШТЕНИЧКО БРАТСТВО

VASILIJE%20TOMIC%20-%20FOTO%20NIKA%20JAKSIC11[1]

Ајмо у круг, по изјаву лојалности, од попа до попа, да се и овог замјеништва докопа

Ево праве слике која је остала иза Патријархових 17 месеци управљања епархијом у Канади. Ево докле је довело Патријархово слепо поверење у његовог „заменика“ Василија Томића. Зар је могло другачије и да се заврши кршење свих црквених и државних закона, свих људских, моралних норми у које се свесно кренуло само да би се са трона скинуо још један СРПСКИ епископ?

Верници су знали и упозоравали. Зар је могло другачије да се заврши кад се дало на вољу Томићу и његовим „десницама“ и „левицама“? Зар је могло, сада када Томићева „десница“ Душан Гњатић сматра да је сасвим нормално да јавно, у ресторану, пред верницима, мрси у посни дан? Када су Гњатић и Павловић уверени да је Црква ту да би они могли да имају свој приватни бизнис са свећама? И да могу због тога да отерају сваког епископа, кад год им се прохте. Када сви они мисле да су епархијски фондови њихова приватна својина из које могу да узимају како пожеле?

Писмо „братства“ показује шта је затекао у Епархији Владика Митрофан. Запуштен виноград, како је сам рекао на устоличењу, а „братству“ то не би по вољи, и лење и зле виноградаре.

Време је да се крешу гранчице у винограду.



Categories: Бела Књига, Вести, Канада и САД, Писма, после Сабора

Ознаке:, , , ,