Исправке нетачних изјава Патријарха Иринеја

(Саопштење легитимног Савета Епархије канадске)

Легитимни Савет Епархије канадске намеравао је да ово своје обраћање предочи јавности пошто најзад буде послат управама ЦШО записник са нелегалне скупштине Епархије канадске одржане у фебруару 2016.

Обзиром да, према сазнањима којима располажемо, записник уопште неће бити достављен ЦШО на разматрање, јер он садржи и низ различитих одредби и мера о којима се на Скупштини уопште није расправљало (међу којима је и предлог Василија Томића да се у најкраћем могућем року рашчини владика Георгије), те да ће записник, како је тражено, бити достављен Синоду без усвајања од стране ЦШО, отуда се обраћамо свој јавности са намером да исправимо неистине које је патријарх Иринеј изнео у интервјуудатом Новинама Торонто.

Патријарх не говори истину када каже да није било разрешења чланова Савета или опет не познаје Статут и правила. Јавно је он објавио да наводно они који се нису појавили на ad hoc седницама Савета нису више чланови Савета. Ако је тако, Скупштина, и сама лажна и нелегална, била је дужна да то потврди и да изврши избор нових чланова Епархијског савета. То Скупштина није учинила и то Патријарх потврђује својом изјавом. (Или ће сада Василије Томић, који је себе задужио да се сећа у име Патријарха свега што се никада није десило, полетети да вришти: „Ви се Светости не сећате, учинили смо то“?) Уосталом, нека добро погледа Патријарх званични сајт пореске управе Канаде и нека види ко су чланови Савета, и данас дањи, код канадских власти. Ваљало би да то проучи и самовољник Василије Томић који изгледа верује да је он лична воља Духа Светога. Тамо на списку, нема ни једног свештеника јер по канадском закону о добротворним организацијама они ни не могу да чине управно тело.

33 Скупштина Епархије канадске - Киченер Онтарио 3

Део чланова легитимног Савета Епархије канадске са Епископом на скупштини 2015. године

Ми смо једини легални и легитимни сазив Савета, јер је легална и легитимна Скупштина тако одлучила. Проблем је – и извор свих каснијих немилих дешавања у Епархији – што Његова Светост, управо са тим јединим легитимним телом које је имало ауторитет одлучивања није од почетка хтео да сарађује. Да се Патријарх одлучио за сарадњу, могла се већ приликом његовог првог доласка наставити нормална управа Епархијом са њиме као администратором. Из разлога које зна само Патријарх, а ми о њима можемо само да нагађамо, Патријарх је наставио оно што му је његов новоименовани заменик саветовао још од пре заседања Светог архијерејског сабора: да нипошто не сарађује са Саветом Епархије. Тако је било чак и након Патријархове одлуке о опозиву ранијих одлука и измена, 9. јуна, када је Патријарх ипак признао Савету легитимност.

И поред тога, и даље, Патријарх је чинио све да не сарађује са нама, није нас ни позвао ни на једну седницу Савета већ су наводни позиви post festum саопштавани јаности, а по том, на крају, није нас позвао ни на заседање скупштине у фебруару ове године. Самим тим и скупштина, поред разлога које смо раније наводили, и због овога, нема легитимет. Једноставно речено, та скупштина је била илегални црквено-криминални чин. На њој није учествовало тело чији је задатак да испуњава скупштинске одлуке између два заседања. Нико није могао скупштини овог фебруара да положи рачуне, то је могао само Савет Епархије канадске и Епископ Георгије који је био активан до 21. маја.

Јавности и Његовој Светости, по ко зна који пут, понављамо чињенице које знају сви у Канади, а које Патријарх не прихвата као чињенице из разлога које само он може себи да објасни:

1. Епископ Георгије није блокирао епархијске рачуне, учинила је то сама Ројал банка када је увидела да о промени потписника нису питани ни чланови Савета, ни трастији (повереници и гарантори епархијске имовине), ни дотадашњи потписници. О томе је банка обавестила и Патријарха, преко адвоката кога је ангажовао заменик Василије Томић у име свог илегалног савета (а што је Патријарх одобрио), 29. јуна 2015. и то писмо је у поседу Патријарха.

Епископ Георгије све да је и хтео није могао да блокира рачуне, нити да их деблокира. То нису његови приватни рачуни него епархијски и управо зато је банка реаговала како је реаговала из горе наведених разлога. Штавише, Епископ Георгије је обавестио менаџерку банке да он прихвата повлачење свог потписа јер прихвата одлуку Сабора о својој смени и не противи се Патријарховом потпису као меродавном уместо свог.

2. Владика Георгије није спречавао Патријарху улазак у манастир 5. јуна. Владика Патријарха, као што јавност већ зна, није тога дана ни очекивао у манастиру јер му је из кабинета Патријарха речено да не треба да Патријарха дочекује и да ће му се Патријарх јавити и договорити детаље примопредаје када дође у Канаду и смести се. Ову поруку видела је целокупна српска јавност и ми је ево поново објављујемо. На Патријарху је да види ко је из његовог окружења и по којим рођачким или другим везама (смишљено и намерно?) уносио смутњу.

Патријарх са извесним Миланом Лешићем и свештеницима-завереницима

Ненајављени упад у манастир 5. јуна 2015.

У тренутку Патријарховог ненајављеног појављивања на манастирској капији Владика, дакле, није ни био у манастиру јер му је из Кабинета речено да не треба да долази пред Патријарха и чекао је позив према договору. Разлоге за унајмљивање службе обезбеђења пред манастиром више од месец дана пре доласка Патријарха већ смо неколико пута објашњавали, и да је Патријарха интересовала истина о томе, могао је да се обавести. Нама је важно да српски верници у Канади то знају. Обезбеђење је било да заштити манастир и Епархијски центар док је о. Василије био ван манастира, и из бојазни да ће неко провалити у Манастир, полупати и одређене ствари покупити.

3. Патријарх и заверени свештеници нису отворили канцеларију “преко суда и адвоката” као што тврди Патријарх. Канцеларија је отворена на илегалан начин, помоћу унајмљеног бравара (који није имао правни налог да уради то што је урадио). Учињено је то све управо да би се избегло тражење судског налога и договор преко адвоката, који је већ био започет 1. маја. Тај договор је био: да се формира комисија од по три члана са стране Епархије и новог Администратора и да се комисијски преда архива и документи, како то Статут налаше. Суд у процедуру уласка у канцеларију није био умешан управо зато што су саветници Патријарха, конкретно Василије Томић, изиграли започете договоре преко адвокатских кућа Sullivan-Mahoney с Патријархове и Stockwood с наше стране. Тим договорима, који су покренути јер Василије Томић од 29. априла није желео да директно да разговара с нама, изабраним члановима Савета, требало је да се прецизира састав комисије и процедура пописа инвентара како би примопредаја и давање Епархије у надлежност администратору била извршена легално.

Дакле, Патријарх је првотно променио све браве на конаку, дан након што је  примљен као гост Епархије, злоупотребљавајући тако то гостопримство. Јер уз све поштовање, Патријарх је само гост ма ког манастира и нема командну папску улогу у православној хијерарији. Потом је, највероватније око 20. јуна, а у сваком случају након 8. јуна, уз Патријархово одобрење, извршена провала у канцеларију Епархије без тражења судске одлуке и мимо адвоката, и сва даља прича о наводном стању које је затечено (а видећемо да и то није тачно) представља Патријархову директну законску  и моралну одговорност.

4. Нетачно је да је било шта изнесено из канцеларија Епархије. То се није ни могло учинити јер је Патријарх на препад, ненајављено ушао у манастир 5. јуна и окупирао конак са својом пратњом и потом променио све браве на вратима. Према томе, нико осим Патријарха и његове екипе није имао без Патријархове дозволе приступ конаку, па тиме и канцеларијама. Као што се зна, од 5. до 8. јуна у конаку се, с Патријарховом дозволом, у име Савета, налазила потпредседница Савета г-ђа Франсоаз Арсић која је из Монтреала допутовала у Милтон неколико дана пре тога. Она је сведок да је стање у канцеларији 4. јуна, дан пре ненајављеног доласка Патријарха, било нормално и уредно и да ништа из канцеларије до 5. јуна, нити тога дана, пре Патријарховог доласка, није изнесено. Ништа није било разбацано нити је било шта недостајало. Од тог дана, 5. јуна 2015, па до проваљивања у канцеларију, осим Патријарха приступ су имале само особе из његовог окружења. Према томе, да поновимо и из овог разлога, морална и законска одговорност за стање у канцеларијама почива на Патријарху.

5. Дотадашњи секретар Епархије појавио се пред Патријархом и разговарао са њим, и то неколико пута. Зашто Патријарх тврди супротно, зна само он. Секретар се на позив Патријарха да се врати на посао (након што је Патријарх 9. јуна повукао све раније декрете, укључујући и онај о разрешавању секретара од 29. априла) одазвао одмах, први дан по Патријарховом повратку са запада Канаде, 16. јуна и обавестио Патријарха да је вољан да настави да ради али да претходно мора да обави консултације са адвокатима јер је, на основу поменутог декрета, његов радни однос са Епархијом завршен о чему је он обавестио надлежне државне органе. Секретару је Патријарх, преко тадашњег свог в.д. секретара, одмах сутрадан, 17. јуна, електронском поштом упутио нови и коначни позив да се у петак, 19. јуна, јави на посао. Бивши секретар је дан после тога, 18. јуна, такође преко Патријарховог в.д. секретара, обавестио Његову Светост електронском поштом, да је обезбедио разговор са адвокатом управо 19. јуна, поподне, и молио да се проголонгира његов повратак на посао за један радни дан. Секретар се потом и појавио пред Патријархом наредног радног дана, у понедељак, 22. јуна, када му је речено да је закаснио и да више не требају његове услуге. Патријарх је имао прилику и трећи пут да разговара са бившим секретаром, у септембру, приликом његове друге посете Канади. Тада је бивши секретар, између осталог, предочио и уручио Патријарху поменуто писмо које је Његовој Светости послао 18. јуна, а Патријарх пред сведоцима изјавио да то писмо није никада добио. Тада је Патријарху и разјашњено ко је то писмо (као и писмо које је Патријарху упутио Савет Епархије још 11. јуна као одговор на његов декрет од 9. јуна) сакрио од Патријарха, али Патријарх није тим поводом ништа предузео. Сви ови разговори обављени су у присуству сведока, а поменута писма, укључујући и писмо Савета од 11. јуна, лично дата Патријарху у руке.

Што се тиче благајника Епархије, он није лице запослено у Епархији. Тадашњи и садашњи благајник Епархије г. Недељко Петковић обављао је добровољно, волонтерски ову дужност преко две деценије, а за жртву коју је чинио добио је, у име истог Патријарха, “захвалницу” Василија Томића адвокатским путем, и то након ове последње крими-скупштине, на којој је Патријарх лично тражио да се било какви поступци преко адвоката прекину. Зна се добро ко стоји иза тога, а цела Канада зна да Патријарх опет неће предузети ништа, него ће кривити људе попут благајника који су целога живота Цркви својој добро чинили. Укратко, Патријарх је, као и у случају секретара, већ имао спремног свог човека и повратак благајника га није ни интересовао, нити је то уопште желео.

А сада о фамозној кући која је, како каже Патријарх, “једно велико питање”:

1. Кућа је купљена одлуком Скупштине Епархије, највишег законодавног тела Епархије. Тачније, о куповини имања уз манастир изјаснило се неколико годишњих скупштина Епархије, још од 2005. године. Дакле, пуних 10 година су обнављане одлуке о куповини куће уз манастирско имање која би служила као смештај за пензионисане епископе ове Епархије.

33 Скупштина Епархије канадске - Киченер Онтарио 2

Кућа је купљена легално, одлуком Епархијске скупштине

Кућа која је купљена није била прва кућа за коју је давана понуда. Пре неколико година био је покушај да се, поново на основу постојећих скупштинских одлука, купи имање са кућом са супротне, северне стране манастирског имања, али се одустало јер је та кућа била у неусловном стању.

2. Кућа није купљена неуставно, како тврди Патријарх, из простог разлога што Епархија канадска, као и све епархије Српске цркве на северноамеричком континенту, има административну и финансијску самосталност. Никада ни за једну куповину и нити за једно једино задужење, укључујући и оно за манастир у Милтону, када се пре више од две деценије задуживало за милионску своту, није тражена нити је требало да буде тражена дозвола Патријаршијског управног одбора. Стварање засебног Устава СПЦ на овом континенту као и Статута за Канаду управо је везано за ту самосталност ових епархија, и то би Патријарх српски требало добро да зна.

Ако је нешто неуставно у овом периоду урађено, то се односи на Патријархово кршење чланова 111. и 112. Устава СПЦ, који прецизирају права администратора, односно говоре да се у периоду администрирања епархијом не могу вршити никакве промене. Ако је нешто неканонски рађено, то се односи на Патријархову тврдњу да као администратор има “пуна права“ епархијског архијереја, јер је то – „пуна права“ – шупља комунистичка парола којом се дају овлашћења за узимање туђих живота, а која се овде директно противи канонима Цркве (14. правило Сабора св. Апостола; 5. и 25. правило Четвртог васељенског сабора; 5. правило Осмог – картагенстког – помесног сабора, да поменемо само неке) у којима се каже да један архијереј може управљати са пуним правима само једном епархијом. Патријарх јесте архијереј у својој епархији, у Митрополији београдско-карловачкој, а овде је само администратор и нема права да врши никакве измене.

3. Што се тиче “продаје легата”, и о томе су расправљале и скупштине Епархије и Савет Епархије у неколико наврата. Још од 2004. покушавало се са продајом те зграде са шест станова у Монтреалу јер је изискивала неразумно велика улагања. О чињеници да је реч о поклону +Олге Аћимов и њене породице управо је Владика Георгије водио највише рачуна, и инсистирао да новокупљено имање уз манастир (за који је највећи дародавац опет била +Олга Аћимов) добије ту намену. И о овом питању одлучују тела Епархије као административно и финансијски самосталне јединице, сходно црквеним правилима, и Патријаршијски управни одбор нема ни о томе шта да расправља.

4. Тачно је да је постојала разлика у цени између продатог и купљеног објекта. За ту сврху скупљана су наменска средства на скупштинама од 2013. године. Та средства положена су на генерални рачун и њима је покривена та разлика. Све ово је добро и прецизно документовано у књигама којима Његова Светост има приступ, па је нејасно одакле ове неистине у изјавама Патријарха српског.

Тачно је да су била позајмљена средства за куповину, али се она не односе на разлику у цени него на разлику у датумима продаје једног објекта и куповине другог. Било је, наиме, неопходно да се премости период од месец и по дана, и о механизму покривања изјаснио се једногласно Савет Епархије у којем су седели сви они свештеници који и данас седе у саставу Савета којег Патријарх сматра оперативним, укључујући Василија Томића (који иначе није члан Савета и никада није био члан овог Савета). Савет је одлуку донео као добар домаћин, не желећи да без потребе улази у дугове код банке, тако да је искориштен вишак средстава у фондовима Епархије. Одмах по добијеном чеку за продају куће у Монтереалу, средства су враћена у те фондове. Уосталом, рачуновођа кога је довела Патријархова синодска комисија, и за шта му је нелегитимни Томићев крњи Савет исплатио $11,000.00 (једанаест хиљада долара), јасно је и гласно изјавио да никакве паре нису нестале, да су све паре ту. Зашто Патријарх са престола Светог Саве, и са којим циљем, обмањује српску народну и црквену јавност – то зна само он. Требало би да зна и да ће морати колико га год гордост чина чинила великим, и сам, кад-тад, и пред Светог Саву и пред Христа самог.

kim-pogrom-AutoCollage_16_Images

Ваша Светости, ово је трагедија!

Нећемо коментарисати то што Патријарх српски ситуацију у вези са купљеном кућом и проширењем епархијског поседа назива “трагедијом”. За нас трагедија је оно што се дешава на Косову и Метохији и у Црној Гори, а ових дана и са дављењем Ваљевске Грачанице. Упозорићемо само на чињенице:

1. Владика Георгије није “себе прогласио власником једног дела куће”. Одлуку да се кућа стави на доживотно уживање владики Георгију, са сувласничким правом, опет ради канадских закона, донела је Скупштина Епархије, једногласно. Ево и зашто. Према локалним законима у заштићеном простору “Најагра Ескарпмента”, ако би Епархија била власник обе парцеле, и манастирске и новокупљене, оне би се третирале као једна честица. Пошто је, према стриктним условима које поставља “Најагра Ескарпмент”, већ испуњена до краја могућност градње на манастирском имању, то би се аутоматски пренело и на новокупљено имање, тако да би било немогуће на том делу земљишта било шта подизати и градити. На ово је Епархији у више наврата скретана пажња, последњи пут током радова на библиотеци, када је подизање објекта било условљено тиме да буде подигнут на месту и са величином постојећих темеља тадашње старе куће.

2. Епископ Георгије заиста јесте “прогласио кућу ставропигијом” али је и то урадио на основу постојећих одлука. Најпре, одлуке Светог архијерејског сабора (АСброј 37/99, од 19/6 маја 2003), а потом одлуком Епископа (Е. Бр. 199, од 16. марта 2014). Коначно, и одлука Скупштине Епархије дефинисала је кућу као ставропигију. Жао нам је да видимо да Патријарх српски не познаје одлуке и законодавство Цркве на чијем трону седи, пошто изгледа да тврди да су ставропигије директно под управом Патријарха. Изгледа да Патријарх само један случај (Пећку патријаршију) хоће да прикаже као опште правило. Не само да Патријарх заборавља да су Манастир Св. Богородице у Њу Карлајлу, Индијана и Манастир Либертивил ставропигије или су то били у одрећеном периоду. Он занемарује већ наведене одлуке Светог архијерејског сабора из 2003, а која се позива на низ ранијих одлука: 1926. и 1989, које упућују епархијске архијереје да у својим јединицима формирају ставропигије. Немамо старих манастира да их прогласимо ставропигијама. Све што има српских светиња на овом континенту, и у Канади нарочито, подигли смо ми, у овој генерацији. Ваљда нам се неће узети за грех.

VASILIJE%20TOMIC%20-%20FOTO%20NIKA%20JAKSIC11[1]

“Даљи зет” се смешка, то је само грешка

Патријарх се удостојио да у интервјуу каже и неколико речи о лажној посланици која се читала Србима у Канади у црквама за Божић. Цела Канада зна да је Патријархов текст за Источник читан као патријаршијска божићна посланица по храмовима у Канади по наређењу, и то писменом, Василија Томића. „То је грешка” – каже Његова Светост, а ми питамо како да за ту грешку којом су дубоко и безочно повређена осећања верника у Канади нико не одговара?

Људи који су у сред читања због овога напуштали цркве још се нису вратили и не намеравају да се таквим поповима врате у цркве. Испада да Патријарх није ни покушао да сазна како то да је таква маскарада за Божић могла да се деси, а камоли да позове неког на одговорност. Да ли то Патријарх Иринеј, док седи на трону Светог Саве, примењује два аршина, један за владике које му не одговарају, а други за ширу фамилију где је и његов „даљњи зет“ Василије Томић? Или стварно Патријарх не мари за канадске Србе, па заслужују то што им се десило за Божић?

Ако се некада Патријарх одлучи да истражи целу ствар, ми писану наредбу Василија Томића да се текст из Источника чита као посланица имамо у поседу. Ако не, ми ћемо чекати новог домаћина, и овај ће детаљ бити додат на тужбу поднету против Василија Томића црквеном суду. Доћи ће време када ће се размотрити ова и тужбе против његових саучесника у злочину према Епархији канадској. Наша снага проистиче из наше вере да ће, кад тад, доћи друга времена, у којима ће Епархијом поново управљати домаћин, за кога верујемо да ће му у интересу бити истина и оно што верници осећају и мисле. Жао нам је што смо морали да се уверимо да човек који седи на трону Светога Саве није имао снаге и способности да заузме такав став. Жалосно је гледати Патријарха како све Србе у Канади прави будалама и генерализује ову дрскост Томићеву, не прозивајући злурадог попа и не позивајући га на одговорност.

Слажемо се са Патријарховом изјавом о рачунима Епархије, да то нису Патријархова средства и да њима управља, како каже Његова Светост, “надлежни орган”. По законима Канаде и правилима Цркве тај “надлежни орган” је управо Савет Епархије. И због тога и даље задржавамо право да мотримо шта ће бити са сваким доларом који се потроши са тих рачуна. Отуда се и питамо како је и на основу чега Скупштина донела одлуку да се митрополиту Амфилохију исплати $48.000.00 (четрдесет осам хиљада долара)? По ком акту, сем ако је то његова лична воља и одредба? Је ли то био дуг или да није какав рекет? И те како су верници достојни објашњења и јасног, јавног образложења коме се и зашта дају паре. Ако је и за џет-сет митрополита, реците, па да зна народ за шта даје своје прилоге цркви.

Буџет Скупштини предлаже Савет и Савет је тај који Скупштини подноси рачун за претходну годину. Ми још једном подсећамо на стање на рачунима и упозоравамо на њихове намене, да се сутра не деси да неко није знао. Комплетна сума на траст рачуну је наменска сума и зна се тачно коме средства треба да иду. Комплетна сума на свештеничком здравственом и пензионом фонду – и оперативном и на ороченим средствима – може се користити само за потребе тог фонда. Све што је на гробљанском фонду намењено је раду гробља. Фонд МКСС је њихов и оне га могу даровати коме хоће. Дакле, остаје само генерални фонд али и на њему је највећи део средстава наменски скупљан за радове на фасади манастирске цркве. За свакодневне потребе, од плаћања рачуна па до плата, Епархија се издржава од планираног буџета, а не од ових средстава, и то смо понављали месецима.

На одговор Патријархов на последње питање новинара: „Чини се да су међуљудски односи ипак поремећени у последње време?“ – где Патријарх каже: „То је неистина. Надам се да ће се стање у Епарији убрзо средити и да ће се све што није било добро средити“, легитимни Савет епархије канадске, заиста, нема коментар. Одговор све говори за себе. Нарочито у светлу чињеница које су недавно испливале на површину и о којима смо дужни да обавестимо и Патријарха и јавност, јер оне показују сву бестидност завереничког комадања епархијског тела.

Наиме, још у септембру месецу 2015, ЦШО коју води Василије Томић, Светог Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу је изгубила код канадске пореске управе добротворниброј за повластице пред финасијским телима и законом Канаде, чиме се претворила у обичну фирму, радну организацију подложну порезу. Недавно то се исто десило са највећом ЦШО Свети Сава, црква у Мисисаги, коју води бизнис-успешни пословни свештеник Првослав Пурић. Држава је и овима ускратила добротворни број. Својим пословањем заменик Томић је на добром путу да за државне органе Канаде установи праксу у опхођењу према нашим црквама која може да води само до потпуног укидања легалности финансијско-црквеног живота Србан у овој земљи. И то нема никакве везе са тиме да ли нас Србе воле или не. Ово има само везе са непоштовањем законских прописа финансијско-правног система земље у којој живимо.

Без правог домаћина, за само годину дана, од просперитетне заједнице Епархија канадска срозана је на ниво на којем се почиње расправљати о њеном опстанку. Молимо се, зато, са свим вернима, да Свети архијерејски сабор, противно израженој жељи свештеника-завереника на нелегалној скупштини Епархије, постави новог домаћина у Српској цркви у Канади, не бисмо ли се извукли из раља безвлашћа у којем ови завереници гледају само оно што њих интересује – њихову личну корист а на штету Цркве. Молимо се да дође домаћин православни, а то значи онај којем ће једини интерес бити истина – јер истина је Господ сам, и само том истином ми православни имамо пуноћу живота којом градимо Тело Христово – и да на тој истини православни домаћин обнови злоделима несавесних свештеника разорено Тело.

Непопустљиви у вери Бога јединога, чланови легитимног Савета епархије канадске

Извор: saveteparhijekanadske@gmail.com

 



Categories: Бела Књига, после Сабора, Саопштења

Ознаке:, ,