Или: Како је Василије Томић надмашио самог себе

Кад смо већ сви помислили да је тужни серијал обмана Василија Томића, исписан у безброј наставака у форми интервјуа, трагикомичних изјава и квази-теолошких написа, коначно завршен, појавио се у новом, „специјалном“ издању „Источника“ његов текст „Епископ да је без мане“.

На први поглед, ништа ново и неочекивано. Рекло би се, брозовским духом надахнуто величање административног безакоња у Епархији канадској на које смо навикли од Томића, овога пута у част новог епископа, Владике Митрофана, са провидном намером да „заменик Патријарха српског“ сачува своју тешко и срамно изборену позицију. Али Томић је овом приликом надмашио самог себе. Или, тачније, плагирао је – самог себе.

Јер текст у новом броју „Источника“, објављен у част устоличења новог Епископа канадског, Томић је написао и у истом листу објавио дванаест година раније, 2004. године, у част 20-годишњице епископског рада Владике Георгија. Други епископ, али исти текст, од речи до речи, од слова до слова.

“Епископ да је без мане” из 2004.

“Епископ да је без мане” из 2016.

По Томићу, то је довољно за новог епископа. Јер велики је прота, већи од сваког епископа. Може да доводи и поставља владике по својој вољи, како му се прохте. Ево, направио је шаблон, они само треба да упишу своје име.

Нека Владика Митрофан сад тумачи текст како хоће, нека се мисли да ли га протин шаблон велича или му се руга? Да ли је прота мислио оно што је писао када је хвалио Владику Георгија 2004, или када је, након свих похвала, изјављивао да је најгори епископ у историји Српске цркве? Јер то није ни важно. Важно је да ће прота сада, за своје велике заслуге, у заслужену мировину, на флоридску сунчану обалу, да у миру троши своје сребрењаке. Нико не може то да промени, нико не може томе да приговори. Може му се – покрива га и штити сенка Митрополита. Каква дивна и достојна слика, какав хепи-енд. Права слика Српске православне цркве данас.

Categories: Бела Књига, Вести, Канада и САД, после Сабора

Ознаке:Амфилохије Радовић, Василије Томић, Завереници, Папизам, Светосавље, свештенички неморал