Реакција на текст узурпатора трона Епархије канадске

Уводне напомене: Од доласка Иринеја Гавриловића на трон светога Саве,  у СПЦ се усталила пракса пљувања по онима који нису на линији  београдске Патријаршије. Сценарио је увек исти, износе се клевете и  увреде без икаквог правног или канонског основа. Нажалост, Василије  Томић, осведочени оцеубица и кршитељ Црквених закона, решио је да се  прикључи тој плејади.

Ја нисам ни клирик, ни богослов,  већ инжењер, па ћу анализирати са  своје таче гледишта.

Оцеубица Василије Томић понижава и Патријарха

Друго, цео текст се састоји из:

а) Светоотачих поука и
б) Пљувања без доказа.

Јаз између ових делова је непремостив и у сваком благочестивом вернику  буди осећај мучнине у стомаку.

Закључак: Василије Томић је овим текстом пао још ниже него досад. Досад се чинило да се макар у јавним обраћањима трудио да сачува  минимум пристојности. Неодољив је утисак да се баш на празник  Христовог Васкрсења решио да заједно са Јудејцима ускликне: “Распни  га, распни!”.

Горан Поп-Јорданов
Отава

Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора

Ознаке:Завереници, књижевност, Папизам, писма, Светосавље