Реаговање на текст проте Првослава Пурића “Дарак и уздарје” на сајту храма у Мисисаги
Ево иде Ђурђевдан, крсна слава моје фамилије, па да одговорим проти Првославу који нас је онако лепо позвао преко интернет странице наше цркве „да не заборавимо да пре изласка из цркве учинимо уздарје Господу“, да се упишемо у дародавце цркве. То након што смо свештенику дали што га спада, нормално. Само тако наша слава, каже, „добија на пуноћи“.
![oPuric[1]](http://www.kanadskisrbi.com/wp-content/uploads/2015/10/oPuric1.jpg)
Брине за “пуноћу”: Првослав Пурић
Како је кренуло могло би се још шта порадити за „пуноћу цркве“. Могли би се досетити па да и крштења обнављају, да и то буде „пуније“. Па да опет неко по 300 долара наплаћује по особи, а крштавале се целе фамилије, и то тек кад су дошле овамо, у недоба и у тешкој муци. Увели се нови обичаји, прошла су та времена кад је о. Бранко Топаловић имао срца да се сажали на муку људску и бесплатно обавља крштења, да се душе спасе. Сада нема бриге за спасење душе, сада је важнија „пуноћа“, како год је поп одрезао. Најбоље би било да нам поруче да оставимо своје новчанике на улазу у цркву, да пуноћа буде потпуна.
Оче Првославе, боље да вратите черити број, па да имате законску основу да позивате вернике да дају донације. Овако кад нисте черити, кад сте и то одузели цркви, коме дајемо прилоге? Само кад добијете број назад, овбавестите нас одмах, немојте чекати два месеца као кад су вам одузели број. Објавили сте кад сте видели да цели Торонто зна за ту бруку.
Грешни Милован
Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора
You must be logged in to post a comment.