Док једна за другом српске цркве у Канади губе свој черити статус, Патријарх српски тврди да је све у Епархији канадској у реду. Како је парохија Василија Томића још у септембру изгубила свој број код Canada Revenue Agency и да ли то зна Патријарх српски, администратор Еархије?

Патријарх српски Иринеј није први пут занемео пред Патријаршијом суочен са молбама богобојажљивог и честитог народа да се обрати поводом дављења Грачанице Ваљевске.

Занемео је Патријарх већ раније, у Канади, суочен са очекивањима тамошњих верника да чују оно што се од Патријарха очекује: да ће се бринути за светиње коју су људи подигли а за које стрепе у периоду безвлашћа, без надлежног епископа, изложени на милост и немилост малобројног али снажног поповског лобија у Онтарију чије навике верници добро познају. Реч је о групици свештеника заинтересованих само за своје циљеве. Њима се окружио Патријархов самонаметнути заменик Василије Томић (иако је Томић пензионисан пре више од годину дана актом тада још званичног Епископа). И са њима већ пуну годину дана води Епархију у пропаст, са Патријарховим благословом.

Оно мало речи што се у Канади за ових годину дана могло чути од Патријарха – боље да се није чуло. Можда је поучен искуством из Канаде, а на које га је подсетио кордон полиције испред Патријаршије, на време схватио да је боље да овога пута, поводом Грачанице Ваљевске, једноставно ћути. Јер у Канади је забринуте вернике јавно послао у џамије и секте, а у званичним изјавама за медије говорио чисте фразе које су животне чињенице напросто одувале док је он још био у авиону за Београд.

Да ли је патријарх у другој половини фебруара ове године, када је на одласку из Епархије изјавио да је у њој све у реду, знао да његов заменик, човек који у Канади дела и говори у његово име, својој парохији одузео статус цркве и каритативне установе у овој земљи? Јер државна агенција која се тим пословима бави, још је 12. септембра 2015. парохији у Ричмонд Хилу где столује Василије Томић, одузела њен регистрациони каритативни број. То и званично значи да ова парохија не може да прима добровољне прилоге нити да издаје потврде за таксу онима који те прилоге дају. Српска парохија Св. Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу, једноставно, за канадски закон више није црква.

И поред тога, Томић наставља своје безакоње. На сајту његове парохије стоји позив верницима да донације и даље дају, као да се није ништа десило. Он наставља да прима плату као парох парохије која то у очима закона није.

По Торонту се прича да је Томић у преговорима са једном од околних парохија коју хоће да ауторитетом Патријарховог заменика натера да користи њихов број како би се верницима који су давали прилоге за Ричмонд Хил издале потврде. То би могло да води само одузимању броја и тој парохији, чиме би се повећао број оних српских парохија у Онтарију које су у последњој години дана, откако је са трона скинут Владика Георгије а Епархијом администрита Патријарх Иринеј, изгубиле статус цркве у Канади.

Да подсетимо, ту је, поред Томићеве парохије, и црква у Мисисаги (највећа у Канади) која је у фебруару ове године остала без броја, а пре тога у проблем са агенцијом дошла је и црква у Вотерлоу коју сумњивим позајмицама у животу одржава Милан Лешић, спонзор промена у Епархији и, сада се испоставило, успешни и заслужни сведок оптужбе у Хагу на суђењу др Радовану Караџићу. И оквилска црква је у великим проблемима. Колики су ти проблеми не знају ни сами управници па онда ни верници, али се на епархијској скупштини чуло да би ова црква прва могла на продају.

Одрадио посао у Хагу, сада одрађује у Канади

Изгледа да је најбоља лекција коју је у Канади научио – та да о свему треба да ћути.

Подсетимо да је у то исто време док је његова парохија остајала без броја и статуса, Василије Томић сву своју енергију упињао да докаже како Епархија канадска под Владиком Георгијем и легитимним Саветом Епархије није пословала како треба. И тада је Патријарх ћутао.

Истој државној агенцији која је њему и његовој парохији стала у крај, Томић је добровољно дао на увид сву финансијску документацију Епархије не би ли се установиле неправилности у пословању. То није све. Од септембра, па до дубоко у новембар – у исто време док се његовој парохији пресуђује и одузима јој се број – Томић се лажно представља свим другим парохијама као особа која у име полиције води истрагу против Епархије и наводних нелегалних финансијских радњи Владике Георгија! И тада је Патријарх ћутао.

Све то је понављао на сумњиво сазваној епархијској скупштини у фебруару на коју нису позвани ни Епископ канадски у првих пет месеци 2015. године нити изабрани чланови Савета Епархије. Ни речи није тада рекао о томе да већ четири месеца његова парохија нема статус цркве у Канади! Ћутао је, поново, и Патријарх.

Пуно “десних руку” уместо легитимног Савета

Колико знамо, ништа се није десило Владики Георгију, Епархија и након увида агенције у њено пословање и даље има свој број, а као лица одговорна за стање у Епархији и њено вођење, и даље се на званичном сајту државне агенције воде на скупштини 2014. изабрани чланови Савета Епархије канадске! Они исти којима Патријарх и Томић оспоравају то право! Једина лица за које је држава доказала да не раде како треба били су у том истом периоду повике на Владику и легитимни Савет управо Томић и његове „десне руке“. И о томе ће Патријарх да упорно ћути.

Дуго времена верници у Канади били су склони да прогледају кроз прсте Патријарху Иринеју правадајући његове поступке тиме што је тобож необавештен. Али о понашању Томића толико је тога речено и толико његових радњи документовано да више изговора не може бити. Сада о том понашању постоји и потврда надлежних државних органа.

У свом опроштајном интервјуу за торонтске Новине Патријарх се срозао на ниво заштитника Томића чак и у оном најпрљавијем Томићевом послу који је погодио све вернике у Канади а у које је директно уплео Патријарха – наређењу да се верницима у Канади у црквама о Божићу чита подметнута посланица. Све што је Патријарх имао о томе да каже је да он не зна ништа о томе, да је од њега тражено да напише текст за Источник и да је то урадио, да то није посланица и да не зна ко је то тако представио!

“Пуноћи Српске Цркве у Канади…”

Јер за Патријарха је кривац од почетка (или још од пре почетка) само један и других криваца не може бити. Других криваца нема, па макар се позатварале све српске цркве у Канади.

Подсетимо се само на још у јуну 2015. дату изјаву Патријархову радио програму у Виндзору, да тобож дуго није хтео да верује у приче које круже о Владики Георгију али да се, ето, по доласку у Канаду, тих дана, уверио да би то и могла да буде истина.

Ваша Светости, треба ли да Вас подсетимо да није баш тако? Треба ли да Вас подсетимо да сте и док, како кажете, нисте хтели да верујете у те приче, ипак на Сабору гласали против Владике Георгија. И то са два гласа – једним као Патријарх, а другим, које ли ироније, као администратор Епархије канадске.

Да ли сте са висине свог трона занемарили могућност да верници ипак могу да мисле својом главом и да прозру када им бацате прашину у очи? Да ли је могуће да сте се на том светом послу на који сте изабрани научили само ароганцији човека на високом положају?

Изгледа да је заиста најбоље што је могао да научи Патријарх у Канади – да ћути када нема шта паметно да каже. Човек који није дорастао функцији коју обавља и треба да занеми.

Б. П.

(Наслов и поднаслов редакцијски)

Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора

Ознаке:Завереници, Папизам, Светосавље