Уводна реч

Живот Православног хришћанина јесте и треба да буде „Живот у Христу“. Јер је Он сам рекао: „Ја сам пут, истина и живот“. Он је „Прворођени сваке твари“. Он увек и у свему Први. Он – Јединородни Син Божији, а ми – Његова „мала браћа“, које је Он усинио Оцу своме. Он је све учинио за нас: уништио грех, сатро ђавола, победио смрт. И људима даровао – живот вечни. И све те победе, и све те дарове предао нама. Само под једним условом: да их ми прихватимо својом слободном вољом. Да оно СПАСЕЊЕ које је Господ извршио својим подвигом на земљи за све људе, учинимо својим, својом слободном вољом и својим личним подвигом.

Тај ПОДВИГ, који Господ од нас очекује, и којим ми „усвајамо“ своје спасење, то и јесте – наш „живот у Христу“. Да чинимо што је Он чинио, да живимо као што је Он живео, да прођемо пут који је Он пропутио. То је пут слободног идења за Христом кроз цео наш живот.

Први подвиг који стоји пред човеком, јесте испуњење ПРВЕ заповести Божије коју је Бог дао нашим Прародитељима још у Рају: „Од дрвета познања добра и зла не једите…“. А то је, ништа друго до заповест О ПОСТУ. Адам ту заповест није одржао и истеран је из Раја. У нарушавању ПРВЕ заповести о ПОСТУ јесте и ПРВИ грех. Зато и ПРВИ подвиг човека, којим треба да исправи и исцели први преступ, јесте – ДРЖАЊЕ ПОСТА. Потребу, значај и смисао ПОСТА показао је Господ Исус Христос својим четрдесетодневним постом у пустињи, па тек онда дао заповест својим следбеницима, рекавши: „Овај зли род (ђаволски) ничим се не може истерати, осим молитвом и постом“. ПОСТ је, дакле, ПРВА неопходност на путу нашег спасења.

А шта је пост?

Пост за Православног хришћанина јесте једно од неопходних средстава који му помажу у изграђивању свога спасења „са страхом и трепетом“. Никако циљ сам по себи и сам за себе. Пост је у суштини УЗДРЖАВАЊЕ од извесне хране на неко време ради достизања вишег степена духовног сазнања и узрастања. О посту се не мало говори и у Старом и у Новом Завету, што показује да је пост БОЖАНСКА установа и одредба. Многобројни плодови ПОСТА наведени су у Светом Писму, али и у историји Цркве за две хиљаде година. Отуда Света Црква Православна ПОСТ сматра као врло важну и значајну установу за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног назначења (спасења као обожења) које је Бог поставио пред сваког од нас као крајњи циљ. Пост нас приближава анђелима, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу.

Телесни, пак, пост (уздржање од хране) сам по себи нити је довољан нити много користи. Њега мора да прати ДУХОВНИ ПОСТ, под којим се подразумева УЗДРЖАВАЊЕ од сваког греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Када пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли, и срце од страстних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и посвки, и руке од злих дела, и ноге од кривог пута. Није могуће делити ова два поста, пошто није могуће телом бити сластољубив, а душом – богољубив.

Само такав пост и телесни и духовни има велику вредност пред Богом. Он, удружен са МОЛИТВОМ, представља, по светим Оцима, два крила којим се узносимо на небо. Пост и молитва су два најјача средства у борби против сваког греха и сваког ђавола (види: Мт. 17, 21). То и јесте разлог да у ову АНТОЛОГИЈУ МОЛИТАВА унесемо и овај осврт о ПОСТУ, у коме наводимо врсте поста, како по времену трајања, тако и по строгости или начину уздржања.

1. Питање

Шта значи пост за православног верника? Како је правилно да се пости? Да ли су сви постови (једнако) важни?

Одговор:

Пост за православног хришћанина јесте једно од средстава који му помажу у изграђивању свога спасења „са страхом и трепетом“. Никако циљ сам по себи и сам за себе. Пост, као уздржање од извесне врсте хране на неко време, постоји скоро и код свих других религија и у разним облицима, и то углавном као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања. 0 посту се не мало говори и у Старом и у Новом Завету, што показује да је ПОСТ божанска установа и одредба. Стари Завет је препун примера поста и плодова поста. Постио је Мојсије 40 дана на Синају (не једући ништа) и удостојио се да из руке Божије прими Таблице закона (Декалог); постила су три младића и Данило у вавилонском ропству и остали неповређени у Пећи вавилонској; постили су Ниневљани по проповеди пророка Јоне, и спасили свој град од пропасти која му је грозила; Цар Давид као покајник вапије: „Колена моја изнемогоше од поста…“ (Пс. 109, 24). У Новом Завету, Господ Исус Христос не само да је заповедао пост и говорио на више места о његовом значају него је и лично дао пример поста, постећи и Он, попут Мојсија, 40 дана на Гори Кушања. Постили су и ученици Јованови, као и свети Апостоли, а после њих сви истински и прави хришћани до дана данашњега.

Отуда Света Црква Православна пост сматра врло важном и значајном установом за духовни живот својих чланова и као моћно средство за постизање пуног назначења (спасења као ооожења) које Је Бог поставио пред свакога од нас као крајњи циљ. Пост је не само Божанска наредба и одредба него и божански начин живота. По речима светог Симеона Солунског, „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се развијају угађањем телу“.

Телесни пак пост, сам по себи, нити је довољан нити много користи. Њега мора да прати духовни пост, под којим се подразумева уздржавање од свакога греха, с једне стране, и чињење добрих дела, посебно дела милосрђа, с друге стране. Када пости стомак од масних и јаких јела, онда треба и ум да пости од гордих, сујетних и грешних мисли, и срце од страстних и похотљивих жеља, и језик од ружних речи и псовки, и руке од злих дела, и ноге од кривог пута. Јер није могуће делити ова два поста, пошто није могуће телом бити сластољубив, а душом богољубив. Свети Јован Златоуст овако говори о духовном посту: „Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да
ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист према брату и љубав према богатству, да ли је од користи што си пио воду? Ако је душа, господарица у телу, заблудела, зашто кажњаваш слугу њенога – утробу? Не показуј телесни пост, јер сам телесни пост не уздиже се на небо без спровођења сестре своје милостиње, која је не само његова сапутница него и његова колесница“.

Црквени богослужбени текстови (стихире и тропари) на много места развијају ову мисао, нарочито током сирне седмице. „Од јела постећи, душо моја, а не очистивши се од страсти, узалуд се радујеш нејелу; јер ако те (пост) не води ка исправљању, као лажна бићеш омрзнута од Бога, и уподобићеш се злим демонима, који никада не једу“. „Одрекавши се данас хране, пожуримо да се делом достојно покајемо и од грехова“. А у служби једнога дана прве недеље постакаже се: „Пост истинити је: отуђење зла, уздржљивост језика, одбацивање јарости, одлучење од греха, оговарања… и преступа заклетве. То је пост истинити и Богу угодан“. Или на другом месту: „Као што смо се удаљили од меса и друге хране, тако побегнимо и од сваког непријатељства са ближњима, од блуда и лажи и сваке злобе“, и тд.

Исто тако ни фарисејски пост „ради хвале пред људима“ не доноси никакве користи, јер га је сам Спаситељ осудио као лицемеран. Пост треба да нас води покајању, ломљењу гордости, смирености, молитви, богопознању, освећењу и сједињењу са Богом и анђелима, животу светих на небу, као и учешћу у страдањима и смрти Спаситеља, а не да нам прибавља пролазну славу међу људима, што и јесте био циљ фарисејског поста – „да их људи хвале“.

Само такав пост и телесни и духовни има велику вредност пред Богом. Он, удружен са молитвом, представља, по светим Оцима, два крила којима се узносимо на небо. Пост и молитва су два најјача средства у борби против сваког греха и сваког ђавола. Тај зли род ђавољи, по речи самога Господа нашега Исуса Христа, не може се ничим другим истерати из човека, „осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21).

По времену трајања пост може бити једнодневни и вишедневни. Једнодневни пост је сваке среде и петка током целе године (сем тзв. трапавих седмица, када се пост разрешава и у те дане), Усековање главе светог Јована Претече (29. августа одн. 11. септембра), Крстовдана (14/27. септембра) и Навечерје Богојављења (5/18. јануара). Вишедневни постови су они постови које је света Црква установила пред велике празнике, и има их четири. Свети Велики или Часни пост – Четрдесетница (пред Васкрс – траје 7 недеља); Божићни пост (пред Божић – траје 6. недеља); Госпојински пост (Пред Успење Пресвете Богородице – траје 15 дана) и пост светих Апостола (пред Петровдан- чија је дужина променљива, и траје од недеље Свих Светих до Петровдана).

По строгости, пак, или начину уздржања постови се деле у пет категорија: 1. Потпуно уздржање од (сваке врсте) јела и пића (чак и воде), као прва три дана Великог Поста (тримирје) и Велики Петак; 2. такозвано сухоједеније, када је дозвољено једење хлеба и пијење воде једанпут дневно и то после деветог часа
(= три сата по подне); 3. једење јела спреманог само на води (код нас познат као строги пост пред причешће); 4. једење јела спреманог са уљем и пијење вина, два пута дневно; и 5. једење рибе са пијењем вина (што представља најблажи начин поста). Све што је преко тога (јаја, млечни производи и месо) не спада у посна јела.

Колико је пост важан показује и чињеница да су многи свети Канони посвећени питању поста, почев од 69. Канона светих Апостола, па преко Канона светих Васељенских и помесних Сабора, до Канона и правила светих Отаца, који су признати неким од Сабора. Будући да пост има као непосредни циљ да смири тело, његове страсти и ниже пориве, Канони углавном од поста изузимају телесно немоћне и болесне,
говорећи: „када је тело смирено болешћу, чему још пост“? Но треба знати да чак и у болести не може верник сам себе разрешити обавезе поста, него то може учинити само његов Духовник, коме је он себе предао на духовно руковођење. Уколико сами себи допуштамо право да по своме нахођењу и расуђивању нарушавамо
пост, чинимо велики грех јер преступамо закон Божји и заповести мајке Цркве. А тиме директно доводимо у питање своје спасење и вечни блажени живот. Не варајмо себе разним изговорима, (као: грех не улази на уста,… Не погани човека оно што улази у уста, и тд.) вадећи често цитате Светог Писма из њиховог контекста и дајући им значење које нам моментално одговара. Чинећи тако само показујемо и сведочимо о себи да нисмо добри верници.

Мир ти и радост од Господа.

+ Епископ Артемије

2. Питање

Неки кажу да деца не треба да посте средом и петком и у четири вишедневна поста која је Црква прописала, све до своје 7-ме или 3-е го- дине живота. Други говоре да деца могу бити разрешена тих посних дана само на бели мрс (млеко, јаја, сир). Шта је од овога исправно и да ли деца посте као и одрасли хришћани?

Одговор:

Одговор на поменуто питање (или на поменута питања) не може бити заснован на светим Канонима, (као што смо то до сада најчешће чинили), јер нема ни једног Канона који би се директно бавио проблематиком поста код деце. Али одговор се може добити из целокупног нашег сазнања о појму поста, врсти поста и циљу поста, а што је расправљано у ранијим одговорима.

Имајући у виду све оно што је тамо речено о посту, можемо одмах и одлучно одговорити на последњи део вашега питања: Деца не посте и немају потребе да посте КАО одрасли хришћани. Из простог разлога што деца још не поседују оне грехе, страсти и навике, за исцелење, укроћење и уништење којим пост представља моћно оруђе у рукама хришћанина, због чега је од Бога заповеђен, а од свете Цркве установљен и прописан.

Па ипак, ово још не значи да су деца потпуно ослобођена поста, и да не треба НИКАКО да посте. Како ће пак деца постити и колико не зависи више од позитивних црквених прописа (јер њих, као што рекосмо, нема), него од побожности и вере њихових родитеља. А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огрешимо ни о телесне ни о духовне потребе свога детета.

Када о томе говоримо умесно је такође поставити питање: до када је „дете“ дете. Свима је познато да дечије доба има више фаза развоја кроз које дете пролази. Оио је најпре – одојче. Затим долази рано детињство (од 2 -3 године), па је дете предшколског узраста, па је дете ђак – основац, па тако даље, до дечаштва и пубертета. За неке родитеље њихово је дете „дете“ сведок не ослужи војску, па и касније. Очигледно, не може се на све ове фазе „детињства“ применити један и исти принцип у погледу поста.

У решавању тога питања, постоје две крајности којима су родитељи, бар код нас Срба, често скл они. Или ће наметнути детету од раног детињства строги пост (као што и сами држе), или ће га „штедети“ од поста чак до његовог пунолетства, па често и даље. И једно и друго је штетно по дете и пагубно за његов духовни живот. У првом случају, када се детету намеће претерани пост у раном детињству, док оно не схвата и не појима смисао истога, може код њега изазвати одвратност и одбојност према посту. Иако ће, као мало, слушати своје родитеље и „постити“, али, ако се у томе претера, када одрасте може задобити аверзију према посту, и потпуно га избацити из свога живота, што бива веома пагубно по његову душу. С друге пак стране, ко из малена не навикне ни мало да пости и не схвати разлику међу данима, тај ће се тешко икада у животу привикнути на пост и приморати себе на уздржање, што никако није мање пагубно.

Избећи обе ове крајности, и провести своје дете између сциле и харибде, заиста је права уметност. То знају само они родитељи, који, пре свега, и сами интезивно живе духовним животом, и свесно се боре како за своје спасење, тако и за спасење душе свога детета. Јер дужност родитеља није само да донесу дете на свет, да га уведу у овај земаљски живот и обезбеде му телесни развој, него да га васпитањем у вери православној учине грађанином царства небескога. То знају у пракси да чине многи родитељи код православне браће Грка и Руса, и ми бисмо се могли од њих много томе научити.

Примера ради, ништа нормалније није за младу мајку него да своје вољено чедо сваке недеље и празника доноси у наручју (касније у колицима) у цркву, и да га, одмах после крштења, на свакој светој Литургији причешћује. То у Грчкој многе мајке чине са дететом од месец – два дана, па даље кроз сво његово детињство.

Природно, тада нити мајка, нити свештеник и не помишљају на некакав „пост“, који би тобоже требао детету пред причешће. Дете тог јутра, нормално буде подојено, али то никаква сметња није за његово сједињење са Господом у светој тајни причешћа. И тако, дете одраста у храму Божјем, телесно одгајано на мајчиним грудима, а духовно на светој Чаши. И тако, оно се од првих дана навикава на храмовни амбијент, на светлост воштаница, на мирис тамјана, на свештеничку одежду (и браду), те узрастајући, у храму се почиње осећати пријатно као у дому оца свога. Тако одгајено дете, тешко ће ико и ишта касније у животу моћи да одвоји од љубави према Христу и Цркви његовој.

Код нас, нажалост, бива све обратно. По неким „бапским“ саветима и мишљењима дете „не ваља“ причешћивати до његове треће или чак пете године. Па када га први пут донесу на причешће, и оно, најчешће, први пут види свештеника, удари у дреку и отимање, око чега често настају веома непријатне сцене, да га је и немогуће причестити. Не ретко, таква деца се враћају кући непричешћена. Тај страх од свештеника (а често га и старији плаше да, ако не пости, „попа ће му одсећи језик“), скоро редовно остаје и даље, и ретки су они који када одрасту промене свој став према свештенику и светом Причешћу.

С друге стране, родитељи који брину о духовној страни живота своје деце неће чекати да дете потпуно одрасте па да га почну привикавати на пост. Они то почињу постепено од 3-4 -те године детињег узраста. Не зато што је детету у тим раним годинама пост потребан, у смислу као одраслима, него само ради привикавања да измалена почне да разликује да нису сви дани исти у погледу хране, што ће му остати као бесцено благо целог живота.

Што важи за пост, важи и за свету тајну исповести и покајања. По учењу Цркве дете до седме године нема греха (одн. не урачунавају му се греси) (по некима до десете године). Али код браће Грка и Руса, родитељи приводе децу од 4 – 5 година свештенику на „исповест“, опет не због неких њихових грехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, када одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе поверење и слободу у општењу са свештеником – духовником.

Тек сада, сматрамо, јасно је свакоме какав треба да је однос деце према посту, и да су сва та различита мишљења изнесена у вашем питању уствари искључива било у једном било у другом правцу. Заиста они родитељи који се труде да живе по заповестима Божјим, који се труде на своме личном спасењу, под руководством искусног духовника, умеће да нађу прави израз и златну средину и у погледу своје деце, њиховог поста, причешћа, и свете тајне покајања и исповести.

Мир ти и радост од Господа.

+ Епископ Артемије

Свети Василије Велики: О Посту

Додатак

Појмови Поста

ПОСТ – у најужем смислу речи значи: потпуно уздржавање од било које врсте хране на неко време (Пост Господњи од четрдесет дана, пост Мојсија на Синају такође четрдесет дана. Данас, хришћани такав пост практикују прва три дана Великог и Часног Поста – Тримирје, и на Велики Петак).

Узимање било које хране, па и посне, већ се сматра УБЛАЖАВАЊЕМ поста. То „ублажавање“ има неколико категорија:

1. Сухоједење, СТРОГИ ПОСТ – подразумева узимање „суве хране“ (хлеба и воде) једанпут на дан, и то у „девети час“ односно око 3 сата после подне.

2. Пост на ВОДИ, када једемо јела кувана на води (или печена) без УЉА, два-три пута дневно (такав је пост када се припремамо за Свето Причешће), назива се УБЛАЖАВАЈУЋИ ПОСТ.

3. Када је дозвољено јести јела спремана на УЉУ и пити ВИНО, то се назива РАЗРЕШЕЊЕ ПОСТА.

4. Има дана током поста када је РАЗРЕШЕНО јести и рибу. То је најблажи начин поста. (Све што је преко тога, јаја, млечни производи, месо – НИЈЕ ПОСТ).
Врсте разрешења поста су четири:

а) Разрешење „на све“,

б) Разрешење „на јаја и млечне производе“,

в) Разрешење „на рибу“, и

г) Разрешење „на вино и јелеј – уље“.

Треба ипак нагласити да, и поред установе одређених дана и периода поста од стране Цркве („акривија“ = тачност), регулисање питања ПОСТА за сваког хришћанина посебно, оставља се расуђивању његовог духовног оца. Понекад се поступа са снисхођењем („икономија“ = прилагодљивост) према слабости човека и према мери свакога на корист сваке душе.

А. Када постимо

1. Средом и Петком – (на води) – преко целе године, сем изузетака када је и у те дане пост разрешен.

2. Велика Четрдесетница, од Чистог Понедељка до Лазареве Суботе – на води (осим суботе и недеље, када се дозвољава уље и вино){footnote}У среду и четвртак Пете седмице Великог Поста разрешава се на „уље и вино“{/footnote}.

3. Велика Седмица – на води.

4. Пост светих Апостола, од понедељка, после Недеље Свих Светих, па до 28. јуна (по старом календару). Уздржање од меса, јаја и млечних производа (понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уље и вино, а суботом и недељом на рибу, осталим данима на води).

5. Госпојински пост, од 1. до 14. августа (по старом календару) – на води (осим суботе и недеље, када се разрешава на уље).

6. Божићни пост – од 15. новембра до 24. децембра (по старом календару).

а) Од 15. новембра до 17. децембра, уздржавамо се од меса, млечних производа и јаја (понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уље и вино, а суботом и недељом на рибу, осталим данима на води).

б) Од 18. до 24. децембра, бива разрешење само на уље и вино (увек сем среде и петка).
 

Посни дани су и следећи, када се пости строго, без уља и вина (осим ако падну у суботу или недељу, када се разрешава на уље и вино).

– 5. јануар (Крстовдан),

– 29. август (Усековање главе светог Јована Крститеља),

– 14. септембар (Воздвижење Часнога Крста).

Б. Разрешење поста
(сви датуми су по старом календару)

Пост се разрешава „на све“, (дакле једемо од сваке врсте хране), чак и средом и петком, у следећим случајевима:

1. После Божића – од 25. децембра до 4. јануара,

2. Богојављење – 6. јануара.

3. Прва седмица Триода – од Недеље Митара и Фарисеја до Недеље о Блудном Сину.

4. Сирна Седмица (Трећа седмица Триода) – од Понедељка Месопусног до Сирне Недеље: разрешење на рибу, млечне производе и јаја, док месо није дозвољено,

5. Светла Седмица – од Васкрса до Томине Недеље.

6. Седмица Светога Духа – од Духова до Недеље Свих Светих.

Разрешење поста „на рибу“

а) У току поста разрешење на рибу бива:

– 25. марта (Благовести Пресвете Богородице), 24. јуна (Рођење св. Јована Крститеља), 6. августа (Преображење Христово),

б) Такође разрешење „на рибу“ бива чак иако падне среда или петак:

– 7. јануара (Сабор св. Јована Крститеља), 2. фебруара (Сретење Господње – само ако падне ван Свете Четрдесетнице), 29. јуна (св. ап. Петар и Павле – Петровдан), 15. августа (Успење Пресвете Богородице), 8. септембра (Рођење Пресвете Богородице), 21. новембра (Ваведење Пресвете Богородице),

в) Разрешење „на рибу“ бива и:

– На Цвети, у Среду Преполовљења (у току Педесетнице), у среду уочи Вазнесења (оданије Пасхе).

Разрешење на „вино и уље“ (средом и петком) имамо у следећим случајевима:

Јануар: 7, 11, 14, 16, 17, 18, 20, 22, 25, 27, 30.
Фебруар: 17, 24.
Март: 9, 26.
Април: 23, 25, 30.
Мај: 2, 8, 11, 15, 21, 24, 25.
Јун: 8, 11, 30.
Јул: 1, 2, 8, 15, 17, 20, 22, 25, 27.
Август: 31.
Септембар: 1, 6, 9, 13, 20, 23, 26.
Октобар: 1, 6, 14, 18, 23, 26.
Новембар: 1, 8, 12, 13, 14, 16, 24, 30.
Децембар: 4, 5, 6, 9, 12, 13, 20.

А ево како изгледа преглед непокретних празника са разрешењима или постом, приказан по месецима (по старом календару).

ЈАНУАР:                                               РАЗРЕШЕЊЕ или ПОСТ:

1 – 4.                                                                         На све
5. Крстовдан                                                         На води
6. Богојављење                                                    На све
7. Сабор св. Јована Претече                           Вино и уље
11. Преп. Теодосије                                                    “
14. Свети Сава српски                                               “
16. Вериге св. ап. Петра                                           “
17. Св. Антоније Велики                                           “
18. Св. Атанасије и Кирило Алекс.                       “
20. Св. Јевтимије Велики                                        “
22. Св. ап. Тимотеј                                                     “
25. Св. Григорије Богослов                                    “
27. Св. Јован Златоуст – пренос моштију         “
30. Света Три Јерарха                                             “

ФЕБРУАР:

2. Сретење Господње
(ако је ван Четрдесетнице)                             На рибу
17. Св. Теодор Тирон                                          Вино и уље
24. I и II Обретење главе св. Јована К.               “

МАРТ:

9. Св. 40 Мученика – Младенци                          “
25. Благовести Св. Богородице                     На рибу
26. Сабор Арх. Гаврила                                    Вино и уље

АПРИЛ:

23. Св. Великомуч. Георгије                                  “
25. Св. Еванђелист Марко                                      “
30. Св. апостол Јаков                                               “

МАЈ:

2. Св. Атанасије Велики                                            “
8. Св. Јован Богослов                                               “
11. Св. Кирило и Методије                                       “
15. Св. Пахомије Велики                                           “
21. Св. Цар Константин и Јелена                           “
24. Св. Симеон Дивногорац                                    “
25. III Обретење главе св. Јована К.                    “

ЈУНИ:

8. Пренос моштију св. Теодора Стратилата     “
11. Св. ап. Вартоломеј и Варнава                           “
24. Рођ. св. Јована К. – Ивањдан                    На рибу
29.Св. ап. Петар и Павле                                          “
30. Сабор 12 Апостола                                        Вино и уље

ЈУЛИ:

1. Св. Врачи Козма и Дамјан                                   “
2. Полагање ризе Пресв. Богородице                “
8. Св. великомуч. Прокопије                                  “
15. Св. Кирик и Јулита                                               “
17. Св. великом. Марина                                          “
20. Св. пророк Илија                                                  “
22. Св. Марија Магдалина                                       “
25. Успење св. Ане                                                      “
27. Св. великомуч. Пантелејмон                           “

АВГУСТ:

6. Преображење Господње                            На рибу
15. Успеније Богородице                                        “
29. Усековање св. Јована К.                            На води
31. Полагање појаса Богородице                  Вино и уље

СЕПТЕМБАР:

1. Црквена Нова Година                                           “
6. Чудо Арх. Михаила у Хони                                 “
8. Рођење Пресв. Богородице                       На рибу
9. Св. Јоаким и Ана                                             Вино и уље
13. Обновљење Храма
Васкрсења Христовог                                        Вино и уље
14. Воздвижење Часнога Крста                      На води
20. Св. Великомуч. Евстатије                           Вино и уље
23. Зачеће св. Јована Крститеља                           “
26. Св. Јован Богослов                                              “

ОКТОБАР:

1. Покров Пресвете Богородице                          “
6. Св. ап. Тома                                                              “
14. Св. Петка (Параскева)                                        “
18. Св. ап. и Еванђ. Лука                                            “
23. Св. ап. Јаков, брат Господњи                           “
26. Св. великомуч. Димитрије                                “

НОВЕМБАР:

1. Св. Врачи Козма и Дамјан                                    “
8. Аранђеловдан                                                         “
12. Св. Јован Милостиви                                            “
13. Св. Јован Златоуст                                                “
14. Св. ап. Филип                                                           “
16. Св. ап. и Еванђ. Матеј                                           “
21. Ваведење Пресв. Богородице                  На рибу
24. Св. великом. Катарина                                Вино и уље
30. Св. ап. Андреј Првозвани                                   “

ДЕЦЕМБАР:

4. Св. великомуч. Варвара                                       “
5. Св. Сава освећени                                                   “
6. Св. Никола                                                                 “
9. Зачеће св. Ане                                                          “
12. Св. Спиридон Чудотворац                                  “
13. Св. муч. Евстратије, Мардарије,…                   “
20. Св. Игњатије Богоносац                                     “
25 – 31.                                                                           На све

Извор: У припреми овог прилога користили смо доступне информације са неколико интернет сајтова

• Епархија рашко-приренска и косовско-метохијска у егзилу
• Срби на окуп
• Православље – живот вечни

Categories: Свето Предање

Ознаке:Православље, Светосавље