Василије Томић промовисао Патријарха Иринеја као бигамисту и екуменисту

Према изјавама Василија Томића, самозваног заменика Патријарха Србског, у још једном интервјуу (ко зна којем по реду), врх Србске Цркве руши каноне и предано ради на увођењу Патријаршије у Београду у екуменистички покрет и унију са папом римским.

Томићево обраћање канадској јавности у торонтском магазину “МИ” под насловом “Коме је потребно понижавање патријарха” до сада је најдуже (пуних пет страна). Како је у сваком интервјуу до сада Томић жестоко брукао и себе и Патријарха и успут раскринкавао дуго планирано издајство свог епископа (сви се сећају “босанске лукавштине”), не чуди што ових пет страна обилују контрадикцијама које показују његово право лице. Али и лице његових наредбодаваца.

Патријарх – бигамиста

“Оно што се превиђа а изузетно је важно” – вели Томић објашњавајући потезе Патријарха у Канади који нису у складу са црквеним законодавством – “да је сабор одредио патријарха са пуним правима епархијског архијереја”. И још једном, да не буде забуне, понавља Томић: “Он је, дакле, администратор са пуним правима епархијског архијереја”.

Оно што Томић не каже је да се оваква одлука директно супротставља канонима Цркве и њеном законодавству. Јер епископ и епархија, по канонима, у односу су женика и невесте. Епископ, па био он и патријарх, може управљати “са пуним правима епархијског архијереја” само једном епархијом. У Патријарховом случају, то је Митрополија Београдско-карловачка. Правило 74. Осмог Помесног Сабора (Картагенског) је прецизно: “Епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве”.

Свети 4-ти Васељенски Сабор у Халкидону 451. г.

Упражњена епархија се у канонима Цркве назива удовом (5. и 25. правило Четвртог Васељенског Сабора; 5. и 74. правило Осмог Помесног Сабора, итд). Неће ваљда жењен човек лећи са удовицом? Зато историја Цркве назива прељубником епископа који поред своје хоће да управља још једном епархијом, баш онако како Томић наводи, “са пуним правима епархијског архијереја”.

Ко онда управља епархијом која је упражњена, чија је брига удова у време администрирања? И ту су канони јасни: “Иметак удове цркве, нека буде неокрњено очуван од економа исте цркве” (25. правило Четвртог Васељенског Сабора). Никако од стране свештенства, као што је од 1. маја покушавао Томић, јер то брани 22. правило истог Сабора: “Није допуштено клирицима, послије смрти свога епископа, да разграбљују ствари које њему припадају; који то учине, у опасности су за своје јерархијске степене”. “Економ исте цркве” по црквеном законодавству ових времена, и по Статуту Епархије (члан 22.17), јесте и једино може да буде Савет Епархије Канадске. Савет, онакав какав је био пре 28. априла, дакле БЕЗ ТОМИЋА, једини је овлаштен да управља Епархијом Канадском до постављања новог епископа. Све друго је Томићево и Патријархово продавање магле.

“Наполеон-Јуда” Томић, 1. маја 2015. на Лењинов рођендан јави се вођом црквених бољшевика у Епархији канадској, јавно издаде свог Архијереја и најбољег пријатеља, назва себе “замеником Патријарха” и изабра духовни крах у Ватерлоу

И Устав СПЦ то потврђује. Члан 112, којег сада у Канади већ сви знају (осим Администратора – поглавара Цркве – и његовог “заменика”), баш из наведених канонских разлога забрањује да се у време администрирања неком епархијом врше било какве промене. Овај став директно је пренесен и у члану 19.9 Статута епархије у Канади. Дакле, не мењају се чланови Савета, не мења се Црквени Суд, не мењају се потписници чекова на епархијским рачунима. Не мењају се ни браве на вратима. Све оно што Томић и Патријарх спроводе и покушавају да прогласе легалним.

Ако већ игнорише каноне и уставе, Томић сигурно добро зна речи апостола Павла, да епископ треба да буде “једне жене муж” (1. Тим. 3, 2). И зна да се овим речима кроз даљу историју Цркве тумачи управо однос епископа и епархије. А Патријарх наш, ето, признаје Томић, постао је прељубник. Двоженац. Бигамиста.

Да ли то “заменик Патријарха” стварно не зна елементарне ствари о канонима и законодавству Цркве или је реч о перфидној игри за јавност у коју се Томић свесно упрегао? Да ли је то војник Цркве, како сам себе у интервјуу назива Томић, добио налог да јавно исповеда кршење канона од стране Патријарха и врха Цркве? Вероватно да јесте, по већ опробаном рецепту да се народ мало-помало навикава на одступање од вере као на сасвим нормалну ствар.

У водама екуменизма

Слично је и са намерама да Србска Црква и званично уплови у воде екуменизма. Ова тема директно се надовезује на кршење канона Православне Цркве.

На питање да ли Србска Црква намерава да отвори канцеларију у Брислу, Томић одговара потврдно. На питање да ли је њему нуђена та позиција одговара негативно и објашњава откуд та прича: “Тако што би мене требало да оцрта као неког великог екуменисту. И НATO човека”.

Дакле, није спорно да ће бити канцеларије у Брислу а поготово није спорно да ће тамо бити неко ко ће званично у име Србске Цркве да заговара екуменизам. И да сарађује са Натом. Хвала на признању, Томићу, то је драгоцена информација.

За сада је екумениста само Патријарх а не и Томић. Нико му то место није понудио. Али има наде, јер ево трећи пут Томић понавља у интервјуима да га нико није питао да иде у Брисел. Ваљда ће се неко досетити да га коначно упита. Уосталом, ко год зна мало боље Томића, признаће да је он идеалан кандидат: увек је био склон компромисима, увек се стављао у одбрану јачих (тако и овога пута у Епархији), кад год је могао, продавао је веру за вечеру. Брисел је ко створен за њега. А верницима у Канади његов одлазак би био спас. Барем да буде нека корист, јер ко год оде тамо биће човек Томићевог калибра: потписаће све што му се каже. Томићевски. Прави војник цркве.

У ком правцу гази Србска Црква види се и по начину на који њен војник Томић изокреће мисли аве Јустина. За сваког ко је иоле упућен у дело Јустина Ћелијског саблажњиво је Томићево тумачење Авиног односа према римокатоличкој цркви. Не ради се ту о незнању него о свесној манипулацији. Ево, уосталом, како Томић одговара на питање о “папистима у Сабору”, и како користи Светог Аву као алиби за приближавање католицима:

“Постоји у Сабору једно крило епископа које је за дијалог са иновернима. На првом месту са римокатолицима. Поменуо бих поставку Светог Јустина Ћелијског који је лепо рекао да морамо да разговарамо са сваким да би знали шта тај мисли, јер ако не разговарамо ми не знамо шта он тврди, не знамо какво му је учење и каква му је црквена пракса”.

Православна Црква и Њени противници: папа, екуменисти, свештеници-завереници и ини…

Ето, не знамо какво је римокатоличко учење и каква је римокатоличка црквена пракса, ваљда су нека мала, непозната секта, а лично Ава Јустин потиче нас да разговарамо с њима како би нам то било јасно! Ако је било недоумица по питању канона и црквеног законодавства, сада постаје очито да се ради о свесној манипулацији човека који је склопио пакт са ђаволом и бездушно иде до краја.

То је нови моменат у Томићевим изјавама, прорачунат и добро темпиран. Епископ је скинут. И даље га треба пљувати, али уз то и припремати верни народ да уз “правоверног” заменика “правоверног” Патријарха одступи од своје вере. Ко је онда у свему овоме понижен?

Иде сатанин војник маршевским кораком а следи га његово мало братство.

То је истина о стању у Епархији Канадској, све друго је манипулација.

 БРАТСТВО ПРАВОСЛАВНИХ СРБА, ОНТАРИО, КАНАДА

Categories: Бела Књига, после Сабора, Чланци

Ознаке:Завереници, Православље, Светосавље