Паства лажним пастирима: 3. део

Поповске приче за малу децу

Не желећи да током Божићног поста на нашем сајту објаљујемо било какве теме које би узнемиравале вернике, привремено смо обуставили постављање нових наставака у овом фељтону. Започети посао настављамо уз напомену да су неки од текстова који следе, укључујући и овај, раније написани и достављени редакцији.

У мојој кући већ месецима се нон стоп враћамо на исту тему: Вера, или боље речено, ВОДИМО ТУЂУ ПОЛИТИКУ. Идемо на службе, читамо новине, веб странице и крећемо се у средини где сви сада причају о дешавањима у нашој Српској цркви. Почела нека дотична лица да пишу своје приче и оправдања или објашњења за своје поступке.

Љубо Рајић 1

На слави код парохијана, током боловања

И тако Поп Рајић пише да се његов старешина почео бахато понашати према њему и његовим колегама. Писати писма, спуштати телефон у пола разговора, набеђивати га да је он опело извршио на жени која је кремирана, и за крај, у присуству свештеника и гостију на слави код колеге и у присуству његове Попадије и Мајке, Владика му је рекао: „Кад видим ко је дошао, могу да идем.“ Ја мислим да би човек морао да седне и добро размисли да ли Владика Георгије болује од Алцхајмерове болести. Човека не знам, али Попа Рајића сам виђао и у горим ситуацијама и чуо приче о његовом пропијању, бахатом понашању, поготово према старијим људима, а и сам је рекао да је болестан има проблема са леђима.

Пре пар година у Центру, на кићењу бадњака, Поп Рајић имао је час веронауке са присутном децом. Кажу да је рекао да је наш Божић 25. децембра. А деца отишла код родитеља и питали их како то. Па неки кажу Поп мења веру, а неки кажу Поп прича о старом календару, а онда су кренула питања и подпитања а ми неписмени и необразовани родитељи нисмо адеквативни то да објаснимо.

Љубо Рајић 2

„Да славимо Божић ко сав нормалан свет…“

А тих дана је од мога сина друг дошао са причешћа код својих родитеља и рекао им како га је Поп Пурић исповедао и упитао га: „Да ли ти знаш зашто постиш?“ А невино дете одговори Попу: „Мама ми је рекла да морам“. И опет се враћам на то да ни ја а ни ти људи не знају прави одговор да дамо деци и учимо их о вери.

Поп Душан даје исто изјаве и објашњења. Како сазнајем дат му је је кратак рок да бира између парохије и ЖЕНИНЕ пицерије. А он није могао боље да се снађе него отишао код брата у Нови Сад па тамо отворио пицерију. Видим и попадије могу да имају бизнисе, па тек сада ми није јасан ни тај Владикин кум. Шта он има да се правда у новинама, нити је поп него кум. Зашто да не, и ја бих сам узео тај бизнис. Целу фамилију запослим, мало дам у цркву, мало држави, и сви срећни. А не овако, сад попови носе и мантију а и праве свеће, па сигурно боље него пица. А као Владика је страх и трепет, ништа њему не може да промакне и завистан је и љубоморан. Само ми није јасно што диктатор Владика није организово прављење свећа на манастиру, има вас довољно, сви попови, све попадије и деца, па добровољно, без плате.

images[1]

Ко је у ствари продана душа?

Поп Василије хвали Попа Гњатића да без њега ништа не би могао да постигне За сво његово пожтрвовање и напоран рад Поп Гњатић добија Напрсни крст и још нам даје лекцију о историји из 1967. Прича он о Протођакону Стефану Икономовском како ће РАСТАКАЊИТИ Српску цркву. А ја мислим овако: да је Ђакон био продана душа као неки, можда би био рукоположен од стране заменика епископа Василија за Попа и добио би своју парохију. Уместо тога због његовог става сада му је забрањено и да учествује у служењу наше цркве. Па онда после свега и нека је кренуо својим путем. А ко зна, можда ћемо и сви остали за њим кад видимо шта ви попови радите.

Да се вратим и на ваша понашања. Причате као сте сви морали годинама да радите како каже Владика Георгије. Просто да не верујем. Имам и ја да сада испричам нешто. Пре пар година почео сам да пијем више него што би требало и било је трзавица у мојој кући. Супруга није могла више да издржи и хтела је да оде код свештеника да се посаветује али је пријатељица посаветује да боље да оде код непријатеља или ђавола да се изјада и тражи помоћ него у нашу цркву. Даде јој пример о брачном пару који је био у Владичиној парохији и како Владика није био ту жена отишла код протосинђела Василија да се изјада и покаже доказе о проблемима у своме браку, а он јој рекао да ТРЕБА ДА ЈЕ СРАМОТА да она нема никакве проблеме.

И за крај, Ваша Светости, могли би и овде да ставите камере да гледају иконе или да дођете да присутујете седници када неко стави на разматрање предлог за коверте за прилог. На једној би писало Прилог за Цркву а на другој Прилог за Попа. И да видите права лица попова како реагују и решавају предлоге. А ја како видим све само да је у њихову корист. Браћа у Христу. “Нико човека не може оцрнити и осрамотити, осим ако се он не осрамоти сам“.

Д. Н.

П.С. Да додам и ово, о новостима из црквеношколске општине Свети Сава у Торонту (Децембар 2015). Ово је прво обавештење после 2006 године на интернет страници Храма Сабора Српских Светитеља. Наслов и реч Свештеника почиње овако: Мали свет, велике приче.

Обавештавају нас о ситуацији, несто слично овоме што вам ја пишем. И кажу да нећемо да се потписујемо а и да не требате да читате ништа без потписа. А колико ми се чини НИ ТАЈ ТЕКСТ НИЈЕ НИКО ПОТПИСАО. А колико видим да вас, свештеници, нешто тишти чим се и ви нама имате правдати и оглашавати. Али од тих 30 свештеника наше Епархије и даље колико могу да приметим само 3 дају изјаве и правдају се. Па где су осталих 27?

Где сте били 9 година!!!

Непотписани свештенички текст можете прочитати на:

http://sabornik.com/index.php?lang=sr&ldd=saborniktexts&sid=1030



Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора, Фељтон: Паства лажним пастирима

Ознаке:, ,