„Источник“ некад и сад…

Istocnik 84 capture

„Источник“ некад, након прве (и последње ?!) канонске посете Патријарха српског Иринеја Епископу канадском Георгију и Његовој Невести – Епархији канадској (бр. 84, јули 2012. г.)

Нови, преображењски број “Источника”, једног од најугледнијих гласила Српске цркве, очекивао се са повећаним интересом након буре која је претходила и следила смени Епископа канадског Г. Георгија.

Било је природно да ће нова администрација, управо с обзиром на такве околности, уложити посебан напор да се у првом броју листа покаже у најбољем светлу. На то је упућивала и одлука свештеничког братства на састанку са Патријархом Иринејом, на самом његовом одласку из Канаде, када је нарочита пажња посвећена раду на овом броју “Источника” и замољени сви свештеници да дају свој допринос.

Од тога, међутим, ништа. Верујемо да је преображењски, 93. по реду број “Источника” нажалост превазишао очекивања и најзлурадијих противника недавних промена у Епархији. Навршавајући 28 година излажења, “Источник” је са самог врха црквеног издаваштва успео да се у једном броју стрмоглаво сроза на несхватљиво низак ниво којем тешко да се може наћи премца.

Кренимо од самог податка да је број страница листа, у односу на претходна издања, буквално преполовљен. Читајући јадне 24 странице, неупућени читалац могао би само да закључи да се у овој Епархији између два издања листа, од марта до почетка августа, осим посете Патријарха није дешавало ама баш ништа. Од 24 стране, чак 20 има као тему Патријархов обилазак парохија у Епархији. Сама по себи тема заслужује посебну пажњу. Али начин на који је ово донесено неумољиво подсећа на партијске билтене из Брозовог времена. Треба само заменити главне ликове из тог и овог доба, а уместо, рецимо, пуштања у погон неке фабрике ставити као тему освећење живописа у храму.

Ни једног јединог богословског текста нема у садржају овог броја, ни једног јединог чланка који би, као што су читаоци навикли, обрађивао српске или неке друге актуелне теме. Нема више ни дечије рубрике. Нема извештаја из колонија. Нема ни списка приложника. Срећом, Патријарх поново долази у септембру, па ће имати о чему да се пише и у божићњем броју.

Изглед новог “Источника” тешко је описати. То треба да се види. Ако су већ свештеници морали да буду потписани у својству главног уредника (о. Горан Гојковић), уредника енглеске секције (о. Јован Марјанац) и секретара, претпостављамо редакције (о. Александар Црногорац), остаје нејасно зашто је под овакав рад своје име као технички уредник дао г. Вишњевац јер је реч  о чистом професионалном самоубиству. Необјашњиве су празнине које зјапе на то мало страна листа, несхатљиво је да се није успело у елементарној ствари прелома – да се фотографијама избалансирају странице и тако избегну рупе белине које напросто вриште са сваке стране.

Унутрашња страница омота је до сада невиђена ствар у издаваштву и не односи се само на техничко уређење листа. Од “Источникове” препознатљиве странице која доноси причу уз насловну страну и избор из садржаја, остала је само једна усправна колона, на четвртини хартије, на левој страни: подаци о уредницима и тиражу листа. Три четвртине ове ударне странице, која се ради у скупој колор техници је – потпуно празно. Чиста белина скупог папира у 7,500 примерака. То више није само сведочанство незнања и неспособности него и апсолутне незаинтересованости за посао који се ради.

Istocnik - Episkop Georgije 30 god na tronu Eparhije kanadske

„Источник“ некад – бр. 90 август 2014. г.

 

 

Владика Георгије је у првом броју “Источника”, пре 28 година, када је покренуо епархијско гласило, написао да је намера да лист буде верни одраз нас у Епархији какви јесмо. Све ове година „Источник“ је и био сведок развоја Епархије. Из броја у број, лист је израстао у препознатљиво име у црквеном па и српском издаваштву уопште. Истовремено, из броја у број, лист је бележио и преносио и речју и сликом све веће богатство црквеног живота међу Србима у Канади.

 

 

 

mirror-mirror

„Огледалце, огледалце моје, најлукавији ко је?“: Свештеници-завереници обмањују себе и друге. Мали за духовност и спори за добра дела, а велики у лукавству и брзи за сваку неправду…

 

И овај број „Источника“ у потпуности је сведок тренутка у којем се појављује. У њему не препознајемо више слику Епархије каква је била пре само неколико месеци. „Источник“ у новом издању одражава стање духовног и моралног пада свештеника-завереника након пуча у Епархији канадској. Иза дилетантизма у техничком уређењу и испразности без премца у садржају уочљив је потпуни недостатак жеље да се ради на духовном уздизању верних.

Да ли се, на крају, уопште усуђујемо питати каква је судбина “Источника” као издавачке куће? Иза овога што се показало читаоцима на Преображење 2015. неће своје име никада ставити Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Андреј Базилевски, Мирјана Булатовић, Срђа Трифковић, Радован Гајић, Бранко Брђанин-Бајовић, Драган Лакићевић, Ранко Радовић… Ни прилогом у листу а камоли књигом.

Безаконим свргавањем Владике Георгија и одласком људи које је он око “Источника” окупио завршена је једна епоха у Епархији канадској. Дошли су они који су за тог истог Владику говорили (и сведочили) да је недовољно духован, да спречава развој духовности у Епархији. Оставили су свој отисак за историју у 93. броју “Источника”.

Б. П.



Categories: Вести, Догађаји, Канада и САД, Књижевни, Чланци

Ознаке: