Како сазнајемо, Василије Томић је спреман да иде у Нијагару, да клекне пред управнике тамошње корпорације и јавно се извини што је следовао Христу којем се заклео.
А како је Томић некад говорио о тим истим управницима, погледајте овде.
Поп ћуд мења али доларску длаку никада. Знају то и у Нијагари. Добро су га упознали, то му је била прва парохија – тамо су му исплели вунене чарапе за све ово даље по Канади.
Categories: Бела Књига, после Сабора
You must be logged in to post a comment.