Месеци који нам долазе су Дани винара и виноградара, а тако и нама почиње ново раздобље мисије Српске православне цркве у Канади.

Тако је и те недеље 18. септембра 2016 почела нова књига да се пише са устоличењем Eпископа канадског Његовог Преосвештенства Г. др Митрофана.

У својој првој архипастирској беседи пуноћи канадске Епархије, Епископ Митрофан поучио је сабране упорeђујући Цркву са виноградом новозаветним, који, ако се ревносно и са љубављу обрађује, даје плод у виду благослова Божијег.

Ово није покрет и бунт против БОГА и Цркве. Него попова и крпеља који су у овом винограду. Ко је овде гладан, похлепан и горд да краде и уништи чокот Благородну Лозу и сладост плодова – то ће време показати.

Давно сам ја на једној беседи слушао речи: “У вину је истина”.

Ова стара изрека говори о вековном дружењу човека са виновом лозом и вином из којег је и произашло разноврсно људско стваралаштво.

“У води ћеш видети своје лице а у вину видиш израз своје душе.”
“Вино, драги мој, и истина су стари пријатељи.”
“Вино је огледало људске душе.”
“Зато ни једно друго дрво прије лозе немој посадити.”

Порука канадског Eпископа Митрофана и ова беседа су лепе поруке, али нису само за наше уши него и ваше.

Све ово је лако рећи, али смо се већ у старту почели лагати. Најављено је устоличење да ће бити у   храму Сабора српских светитеља, у Мисисаги, са почетком у 9:30 а почело тек у 10. Тактички урађено да што више народа буде у цркви на самом почетку службе. А да ли је тако било? Драги моји, седите и узмите наш црквени календар и на задњим страницама прочитајте колико цркви има у нашем винограду; колико попова и попадија; колико председника црквeних школских општина. Па онда саберитe два и два и видите колико је народа прво морало да дође а онда колико их је дошло да присутвује овој церемонији.

У старту су нам и наши домаћини-учитељи показали како се све треба организовати и почели да се свађају око хорова. Да бих негде и прочитао да је Литургија праћена хором Кир Стефан (диригент Јасмина Вучуровић ), а нигде не спомињу мисисашки хор “Св. Саве” (диригент Јован Лукић). А онда чујеш причају како је диригент Јасмина Вучуровић плаћена од стране епархије $ 5.000.00.

Патријарх српски Иринеј пожелео је мудрости Епископу Митрофану да превазиђе сва искушења, упозоривши га да му неће бити лако у новој служби, али да је изабран јер Црква има поверење у њега и зна да ће решити све проблеме у Епархији канадској. “Овде је некада, у мало даљем времену, било проблема на читавом тлу Америке. Хвала Богу, ти су се проблеми решили. “

Па не бих баш рекао. Ево само пре пар недеља на сајту Канадски срби гледам слику Попа Душана Гњатића. Молим вас, драга браћо и сестре, погледајте слику: 14. септембар 2016 још једном и погледајте слику са српског центра у Мисисаги, па ми реците ко је на њој.

Сада више нисмо у производњи пица , смењивања Владике Георгија или прављењу свећа. Сада крећемo у друге воде: менаџер Маринка Роквића. Прича се: 4 концерта $10.000. А само да се зна: на концерту у Мисиисага центру је било око 150 обожаватеља који су платили улаз 35$ а хране није ни било пошто није било ко да спрема. А зато су за Бајагу могли да организују ручак и да се хвале колико су скупили и зарадили, а сада ништа…

Пре годину дана, 13. септембра 2015, у манастиру, након Свете Литургије, Његова Светост се обратио верном народу пригодном беседом. У наставку беседе Патријарх се осврнуо на свештенички рад проте Душана Гњатића. Због оданости Цркви, примерног породичног живота и за пожртвовани рад на ЊИВИ Господњој одликовао га је правом ношења напрсног крста.

Та Њива попа Гњатића се разликује од овога винограда и није се ништа променула него је још гора.

Међутим, сведоци смо да је ово данашње време, заиста тешко време. Појединци дају себи за право да тумаче и коментаришу одлуке Цркве по својој вољи. Тако почну и да се понашају (по својој вољи), а не по вољи Цркве. Модерно време, привидна слобода – мишљење и изражавање? Над многима су загосподарила два опака греха: самољубље и сујета. А сада имам част да вас обавестим о још једној НОВОЈ одлуци наше цркве и Патријархa српског Иринеја. Пошто сам био присутан на литургији 21. септембра 2016. у манастиру видео сам када је уручен  Орден Светог Краља Милутина највећем божијем човеку у овом винограду Милану Лешићу.

Цитат Архијерејскoг заменикa протојереја-ставрофора Василија Томића:

“Понекад ми их је чак и жао. Треба ли да понављам да ми је заиста жао тога човјека. Зато сам настојао да се та тужна смешна представа што прије оконча, али никако…”

Ми као да идемо у Циркус Колорадо а не у винограде љубави.

Д. Н.

Categories: Бела Књига, Вести, Канада и САД, Писма, после Сабора

Ознаке:Завереници, Папизам, писма, Светосавље, свештенички неморал