Читано у храму Сабора српских светитеља, на дан устоличења др Митрофана Кодића за другог епископа канадског

(Матеј 21, 33-42)

Другу причу чујте: бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.

А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.

И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем.

Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

А потом посла к њима сина својега говорећи: постидјеће се сина мојега.

А виноградари видјевши сина рекоше међу собом: ово је нашљедник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.

И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.

Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима онијем?

Рекоше му: злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другијем виноградарима, који ће му давати родове у своје вријеме.

А рече им Исус: зар нијесте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашијем очима.

Уместо коментара: (Матеј, 21, 43-46)

Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божије, и даће се народу који његове родове доноси.

И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.

И чувши главари свештенички и фарисеји приче његове разумјеше да за њих говори.

И гледаху да га ухвате, али се побојаше народа, јер га држаху за пророка.

Categories: Бела Књига, после Сабора, Свето Предање

Ознаке:Богослужење, Завереници, Папизам, Православље, Свето писмо