(Очима сведока и учесника)
Било се, видело се и то чудо од Томићеве тобоже епархијске скупштине. Збрзано, без читања главне одлуке због које смо сазвани и без гласања о њој, без читања и усвајања записника као што смо навикли ранијих година. Било је кажу успешно, иако сазнасмо да су три онтаријске парохије већ пукле и да су на продају. Али нема везе. Само да се скине глава Владики Георгију.
Већини није до тога. Рекао би скоро ником од цивила, није ни већини свештеника. Али цивили уцењени својим свештеницима а ови својим послом, пропиштаће деца и попадије ако се остане без парохије.
Ипак, вредело је доћи на овај чудни скуп. То се још није видело. На моменте као да смо се вратили у четрдесет пету, на неки партијски састанак, па комесар Томић води главну реч а урамио Патријарха да може да ради по својој вољи.
Могло се и видети и чути оно што човек не би поверовао да ће видети и чути у цркви. Као прво, страшну бригу свештеника из Онтарија да случајно не дође нови епископ. Колико су ласкали Патријарху и кумили да остане да из Београда води епархију (али да им обавезно дође два па ако треба и три пута годишње) човек би помислио да нам цветају руже. А да не цветају, чуло се од управника, и то баш онтаријских. Срећа па нисам из Онтарија, мало смо срећом изоловани
Оно мало што смо сазнали је страшно. Две цркве успеле су већ да дођу на добош, тако су признали сами црквени управници, Вотерлу и Оквил. Треба се само сетити ко води те управе, па је ствар још јаснија. У Вотерлу је Милан Лешић, спонзор скидања Владике Георгија, у Оквилу Драган Простран, који се баш простро и то колико може пред Патријарха, кува, спрема, дочекује, а његова црква оде на продају и то јефтино. Вотерлу дужан 5,5 милиона иако су продали леп комад земље да смање дугове. А Простран имао преча посла, постао председник Савета, па није променио регистрацију земљишта. Сад им држава узима цело имање да се тамо гради школа, а све је закувао баш Простран јер је он хтео да буде паметан па да наплате дебело држави кад су чули да се интересују за имање. Ево како је паметан и како је испало.
То је речено јавно. А што се није смело рећи а опет се чуло, и Томићева парохија иде на добош. Месечно губе по 10 хиљада долара, дуг се гомила, дебело преко милиона. Најгоре што нико из парохије не верује да се може извући. Али забранио Томић да то процури у јавност.
Свеједно, три парохије пропадоше за мање од годину дана. А ни епархији не иде, нормално. Нити ће се то поправити јер смо изгласали да се смањи разрез са 11 на 7 посто. Смањен је и буџет. Само су себи у епархији повећали плате. Са Владиком су имали око 130 хиљада годишње за плате, а без њега сад имају 150 хиљада.
А оба дана крај Патријарха седео грчки Владика и смешка се. Ко да ће неко имати користи од тих наших дугова и пропадања. Никад туђе владике нису биле на нашим скупштинама, изгледа да се и ту спрема примопредаја. Мораће нам попови да науче грчки или бар енглески.
Али да се вратим на свештенике. Прво је прота Првослав из Мисигаге који изгледа није у тој Томићевој групи завапио да Патријарх остане. Знају проту и из Едмонтона где је некад служио, оставио је свима добар утисак и лепа сећања па се изненадили. Навече се причало да је то он добио вирус у Онтарију, па само за себе ради. Кажу да је растерао коло сестара у својој цркви да удоми своју прију као менаџера, а сигурно и иза ове повике да не дође епископ има неки лични разлог. Спомињале се и неке куће на Флориди. Изгледа да је то у Онтарију заразно, јер нису морали да пуно причају они око Томића, види им се а да реч не проговоре колико су бахати и пуни себе.Кажу да је врхунац био на састанку свештеничког братства где је други поп из Мисисаге, Љубо Рајић толико дрзак био да је директно питао Патријарха шта ако за новог владику дође неко ко је близак Иринеју Буловићу, јер је Владика Георгије као у неким договорима са њим. Питао поп то Патријарха као да је Владика Иринеј какав расколник, а не епископ који седи у Синоду. Није ни трепно а то питао, одрастао у самоуправном социјализму, толика је то бахатост. Титово самоуправљање и у цркви. Нисам био присутан, нисам поп, али верујем да је баш тако било. Иде и испред тога попа надалеко глас о његовом бесу.
Шта ћеш сине ако ти дође трећи Иринеј, из Аустралије, као што се прича. Хоћеш ли га питати да како ражалују Бачког? Да му заједно наместите какву комисију. Или ћеш се у мишју рупу сакрити, опет бити болестан, па се после пренемагати и правити паметан?
Све би се то могло вадити на гупост и примитивизам да није Томића. То је требало видети и чути. Чиста пакост и мржња, не може је човек више сакрити. Никоме није дао да дође до речи, па је и сиромах Патријарх три или четири пута морао да интервенише и да га упозорава да не претерује. Ваљда не сме поп у својој кући, шта ли, па завео терор у цркви.
Најцрње је било око одлуке да се пониште старе одлуке скупштина којима је купљена кућа уз манастир, па да се тако реше Владике Георгија. Због тога је једино скупштина и сазвана, и око тога се није могло првог дана договорити. Одлука се поништила, али није се решило шта и како даље. Кад се наставило другог дана, прешло се одмах на следећу тачку, па кад се неко досетио и питао шта би са том недореченом одлуком, а Томић ко из топа: То је завршено!
Биће, изгледа, завршено онако како он напише у записник. И то да се зна, записник није ни читан ни усвајан ни даван на увид. Остало Томићу да допише шта му воља. Тек после, кад смо отишли и кад смо о томе нешто причали, сетили смо се да нам је онај крупни подсекретар потурао празне папире да сви нешто потпишемо, па се бојим да и то не уђе у Томићев записник као каква подршка да се Владика избаци. Кажем опет, као да је четрдесет пета.
Али не верујем да ће ишта бити од тога. Најсветлија тачка те назови скупштине била је у суботу ујутру, у манастиру, кад је на службу ненајављен ушао Владика Георгије. Томић и ови његови ко да су у црну земљу пропали, ко да се каква рупа у другу димензију отворила па у једној они а у другој Владика. Ми лепо пришли и тражили благослов, испричали се мало са човеком који је све ово дизао и о свему се бринуо. После, кад се све завршило, свратили до њега у кућу, било нас десетак. Кућа скромна, али Владика увек исти домаћин. Док је њега било, цркве су се градиле. А ево за мање од годину дана три ће да се продају.
Углавном, трајало је кратко, дан и по, све збрзано да се пуно не сазна а да се изгласа одлука о укидању ранијих одлука за куповину куће. Тачно после годину дана исти људи који су гласили за куповину куће подигли су исте прсте да укину своју одлуку. Не знам како ћемо то своје понашање иједном суду објаснити, јер како је Томић навалио завршиће то на суду. Као да се већ мало проћердало новца. Чуло се да је то натезање око епархијских рачуна коштало око 70 хиљада да се плате адвокати. Неко је питао што се то радило ако је рекао изгласани Савет да ће се предати новом епископу и ако се зна колико је на рачунима, али као да се то није чуло. Али чуло се да је ономе рачуновођи из Хамилтона што је био у Синодовој комисији плаћено преко 11 хиљада, што за тај рад а што зато јер је пријавио епархију држави. Ето ти слике стања. Тај је из расколничке цркве и није цента никад дао за епархију, а ево добро је наплатио.
Тако Томић управља: платиш дебело човека који ти натовари проблеме на врат. Видео је и Патријарх шта тај смера, да се добро удомио и да ће фине паре од епархије да узима а све као за опште добро, да се испита шта је то радио Владика Георгије. Рекао је Патријарх да се то прекине, али не верујем да ће то бити Томићу по вољи. И уопште се видело да ту Томић све води и држи конце а да је Патријарх само као покриће. Не знам само да ли је то Патријарху јасно. Јадно и жалосно.Ако се неко на крају пита што смо ми ван Онтарија долазили у Милтон, нека се зна да смо дошли да не доведемо своје свештенике у неприлику. Јер овде код Томића оде глава зачас. Нису то заслужили ни наши свештеници и њихове фамилије а ни ми који смо своје цркве домаћински гледали. Истрпићемо и ово, проћи ће. Доћи ће нови епископ. Па ће се онда чути и друга прича. Зато је добро што смо били. Само да нам Грци не помрсе конце. Нешто ми је много онај њихов владика био задовољан. А иде нам васељенски сабор!
Сведок, срећан шо нисам из Онтарија
Из Братства Православних Срба у Канади
Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора
You must be logged in to post a comment.