Фељтон: Паства лажним пастирима – 1. део

Суочени са великим бројем писама – реаговања верника на серију интервјуа „Свештеници својој пастви“ на интернет страници Епархије канадске, одлучили смо да их почнемо објављивати у наставцима.

Агитпроп у најцрњем издању
(Коментари на текст „Свештеници својој пастви“ А. Црногорца)

Обратио нам се недавно протонамесник Александар Црногорац, под насловом „Свештеници својој пастви“, најављујући серију разговора са својим колегама, а све да би просветлили неуки народ. Ево шта каже:

У вези са антицрквеном пропагандом, која се у циљу збуњивања верника у нашој Епархији, последњих дана безобзирно и муњевито шири, одлучили смо издати ово саопшење у форми интервјуа са неколицином свештеника. Дужност нам је да информишемо наше епархиоте о правом стању у Епархији, као и да дамо упутства и савете како да се владају у ово време искушења. Такође, намера нам је да ово слово нашег обраћања буде охрабрење и подстрек верницима да не наседају на лажи појединаца који су зинули да устима прогутају несигурне и смућене.

Како се може назвати АНТИЦРКВЕНОМ ПРОПАГАНДОМ оно што за тему има ЦРКВУ И МЕЂУСОБНИ ОДНОС ЦРКВЕНИХ ПОСЛЕНИКА? Да ли ико ишта овде говори против цркве или само против нехришћанског и нељудског односа!? Зар многи од нас нису имали прилике, зато што су у породици или у кругу блиских пријатеља, имали особу у мантији или на посредан начин везану за цркву, да сведоче о томе како су се надређени о њу неправедно и неоправдано, огрешили? А верници нису ни неписмени ни необавештени да би ико могао да их обмане, већ добро знају ко истину збори, а ко лаж твори!

Шта значи право стање у Епархији? Од самог почетка ових злехудих и непотребних догађања било је прилика и прилика да се основни проблеми рашчлане и протумаче. Али то се избегавало управо зато да би се епархиоти држали у заблуди, је је свако чудо за три дана. Али, отегло се!

Ако је потребно зрелој особи давати савете и упутства како да се влада, охрабрење и подстрек да не наседа на лажи појединаца, питам се ко је тај ко је у поседу једине, „папске“ истине? Да ли онај који свој посао треба да обавља ТАЈНО И ДИСКРЕТНО, онај који би требало да буде ТАЈНИК, а не агитпроповац „необавештеном“ стаду које нема недоумица него врло добро и сигурно зна којем јату лети. А да ли је ТАЈНИК онај ко мора неколико пута током службе у цркви да закрсти своја уста? Не верујем да је то због страха да би могао прогутати несигурне, већ да би могао лажно оптужити. Ипак свако од нас себе најбоље познаје. Зна где би могао посрнути.

Нека ово обраћање буде и својеврсна наша молитва Цару Небеском да нам дарује храброст, мудрост и истрајност како би сведочили истину и правду, којом ће се лажљиви језик безбожнички, једном и за свагда, на овим просторима утишати.

Патријарх Иринеј и РКц

Дијалог са „сестринском црквом“ – може; дијалог са својим верницима – никако

Ове речи си, ТАЈНИЧЕ који ниси баш увек вичан чувању тајни, покрао из писанија неких острашћених скрибомана које нису овде ни на правом ни на добром месту. „Лажљиви језик безбожнички“ није виђено да је употребљено ни против припадника „сестринских цркава“, ни против крвних непријатеља. А овде га покреће оно последње што би једног свештеника, макар и незрелог и неискусног, смело да покрене, а то је МРЖЊА, ЗЛОБА и НЕМОЋ.

Тужно, ружно и за епитимију зрело! Ако би имао ко да се тиме позабави и да упита ТАЈНИКА, да ли он кога исповеда и причешћује. Ако је одговор – ДА, онда му то право треба, барем привремено, одузето док не нађе смирење и поштовање према родитељу којем су пропустили да га науче.

Познато вам је да је Црква, пре тридесет година поставила епископа Георгија (Ђокића) да руководи Епархијом канадском. Црква га је након нешто више од три деценије рада пензионисала и разрешила ове огромне одговорности. Стога, нема потребе да он сам, или неко његов, злоупотребом интернета врши пропаганду о наводном „мучеништву“. Служба Богу је, сама по себи, живот са пуно одрицања и истинског мучеништва.

Ти си ТАЈНИЧЕ себе сматрао мучеником док си отаљавао своју службу у Винипегу. Ниси прихватио раширених руку „службу Богу као живот са пуно одрицања и истинског мучеништва“.

У Цркви се ништа не дешава без разлога, јер њоме руководи Дух Свети, те је тако и ова одлука Цркве богонадахнута. Као такву је треба сагледати и као такву истину прихватити. Црква га је поставила, и Црква га је разрешила.

Да ли су и теби ТАЈНИЧЕ догађаји на Сабору зазвонили БОГОНАДАХНУТО? Да ли си помислио да те је владика Георгије поставио, а администратор ће те разрешити и вратити у Милтон, као у обећану земљу!

Шта је добила Епархија канадска у току Георгијеве службе? Он ће на ово питање одговорити да је добила ред и поредак, многе храмове и зграде, уређеност црквено-школских општина, многе свештенике са добрим платама и различитим повластицама. То је тачно и то је реалност. Међутим, не треба занемарити чињеницу да су ти храмови и зграде настајали, највише трудом свештеника и верног народа. У исто време, све се то изградило силом Божијом. Дух Божији руководи Црквом. Тако је настало све ово што и данас постоји у Епархији канадској. Тако ће и наставити да се обнављају, граде и множе добра српског народа који живи у Канади. Не само храмови и зграде, већ жива Црква, народ Божији треба да се множи и духовно узраста кроз љубав и слогу. Због тога, не треба поклекнути пред писањима одређених личности и медија који тврде супротно.

Да ли заиста верујеш у ово, док пишеш, или опет преписујеш неко штиво које тако лепо звучи, сто дуката вреди, али нема никога да истресе тих сто дуката! Уништили сте слогу и љубав, а за духовно узрастање народа, рецимо искрено, никога није брига. Као што је наш духовни отац казао: Ко неће у Манастир нека иде у руску, грчку цркву, у џамију… Наставиће да се граде и множе добра српског народа, али народ је разочаран. Сада је потребно бити јако вешт, као када би желео да повратиш поверење особе коју си разочарао. Мислиш да је то лако и могуће? Да ли си икада покушао?

Неоспорно је да су све активности владике Георгија, након његове смене, усмерене ка рушењу оног што је годинама „градио“. О томе говоре чињенице: замрзавање епархијског рачуна, пропаганда коју заједно са групицом својих следбеника понавља – о запуштености гробља и манастира – о грешним свештеницима и издајницима – о преласку наше Цркве на католички календар и уопште веру – о неспособности садашњих епархијских руководиоца и службеника – о покретању грађанских судова против Цркве – о нелегитимној одлуци Светог Архијерејског Сабора у вези његове смене, о наводној продаји манастира и тд. Осим тога, он објављује транскрипте суочавања са својим дугогодишњим пријатељем, протом Василијем Томићем. Тај његов труд је наш дивни народ описао кроз пословицу: “Чега се паметан стиди, тиме се … поноси.” Хвала и слава Богу па ниједна од ових оптужби нису истина, те неће дуго ни потрајати. На пример, лаж о неуредном гробљу је врло брзо замукнула због живих сведока који свакодневно долазе на гробље да се помоле за своје покојнике. Чак и да нису проговорили они, проговорили би упокојени због правде и истине. За њих се редовно молитве узносе и гробље се одржава са пуно пажње, бриге и љубави. Истина је такође, да ни календар нисмо променили, а најављивали су да ћемо то урадити 1. октобра. Много забринутих људи нас је звало због ове звучно пласиране неистине. Ето, ни то се није догодило.

Ко је јуришао на епархијске канцеларије и на конак у Милтону, док је владика Георгије још увек био у Београду на Сабору, ко је напустио своју парохију уочи самог Спасовдана и навео младог, тек приспелог у Саскатун, свештеника да напусти своју парохију и разочаране парохијане, да олтар у Винипегу не би био празан, а служитељу винипешком омогућио да стигне први на ТАЈНИЧКО место, јер је требало онемогућити још барем двојицу, колико се зна, претендената на ту столицу.

Ко прети судовима, владика Георгије или прота Томић, у неколико наврата, последњи пут пре само неколико дана, у београдској Политици? Не чух нигде да је владика поменуо да ће да покрене суд.

Завереници

Осим касе и онога у каси администрацију ништа друго не интересује

Што се објављивања транскрипата тиче то је било унапред речено! Прота Томић је за то знао и то је било неопходно. Са таквим пријатељем више није могуће заснивати однос на поверењу. Тачно је да наш дивни народ има прикладне изреке, а једна од њих је да „Гајиш змију у недрима…“ па друга једна каже „Бивши пријатељ је гори него непријатељ“, „Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук“…

А поводом преласка на католички календар – па то је најавио један од свештеника Епархије, јавно, у храму у Мисисаги. Цела Канада то зна. Да ли је и то био разлог што су људи који су звали били забринути – то не помињете, вероватно је ваша администрација и ту информацију негде „загубила“, као и још много тога, како се чини? Или ТАЈНИК селективно чува ТАЈНЕ?

Да ли је владика Георгије прихватио одлуку Цркве о његовој смени суштински, или само формално? Администратору Епархије канадске по одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју, предао је само патерицу и панагију. Зашто није предао епархијске рачуне, књиге и архиву? Зашто га није сачекао у манастиру како доликује, већ са запечаћеном капијом и полицијом испред капије? Да ли је он оваквим поступањем показао непослушност својој Цркви, а заклео се да ће бити послушан?

Зар је на ономе ко чува тајне једне епархије, у чијим канцеларијама обитава и Његова Светост, да прозива у име и за рачун АДМИНИСТРАЦИЈЕ свога дојучерашњег владику? Да он са својих 30 и кусур година упућује два пута питање ЗАШТО није предао рачуне!? Зар је могуће да осим касе и онога у каси нашу цркву и администрацију ништа друго и ништа више не интересује и не брине!? То је оно за шта епархиоти брину и мисле да је поражавајуће и понижавајуће. Да их нико за 2-3 недеље није сакупио, онако светосавски и саборно и поделио са њима бриге и муке српског народа, у матици и у дијаспори? Тек сада чујемо и читамо да наша црква полако начиње тему да ли је потребно ићи аждаји у чељусти и приклонити се не Европи, него европској медузи, видимо шта се догађа на Космету, да ће нам отети и то што је до сада опстало! Има ли кога ко чита, ко размишља и ко би био у стању у манастиру данас да епархиотима отвори видике, ако већ брине да буду исправно обавештени.

Одлучили смо да овај интервју објавимо јавности, јер су обмане узеле маха и расту као набујала река која осионо прети Епархији канадској – потопом. Због тога ће наши свештеници одговарати на нека од претходних питања и она попут: Ко је такозвани „Савет Епархије канадске“ који се супроставља вољи Цркве и још увек штити интересе владике Георгија? Зашто се владика Георгије упорно крије иза тих људи? Ко је протођакон Стефан и да ли је случајно то да Македонац цепа ризу светосавске Цркве овде у Канади? Ко су канадски Срби? Ко је Недељко Вујић – Брацо и какав је његов утицај на дугогодишњи рад владике Георгија? Због чега се смењене владике углавном бране тврдњама да су их сменили „новотарци“? Да ли су они заиста браниоци и мученици вере, или је реч о нечем другом? Да ли је у стварности опасна секта Марка Радосављевића, која се јавности тако представља? Ова и њима слична питања, поставићемо нашим свештеницима, и објавити, заједно са њиховим коментарима и одговорима.

Како је могуће да је ТАЈНИК, чиновник цркве у мантији, себи дао за право или ко му је то право подарио, да речи дијалога владике и администратора прогласи “лажима, претњама и клеветама“. Каква је ситуација данас у српској цркви, не изгледа да она „решава искушења унутар себе“. То бар сви видимо и знамо. Зар ТАЈНИК нема навику да проводи ноћи и ноћи на интернету, али нико не мисли да он то ради да би „нашао спас у светуманипулација и лажи“.

VASILIJE%20TOMIC%20-%20FOTO%20NIKA%20JAKSIC11[1]

Поза за још један интервју: реч имају само они који су „на линији“

Стефан Икономовски, донедавно протођакон у Епархији канадској, последња је особа којој се било шта може пребацити а нарочито његовој оданости и привржености српској цркви и спском роду. Ако бисмо тако кренули шта бисмо тек могли замерити Црногорцима! У њих је из назива цркве избачен атрибут СРПСКИ! А „цепање ризе светосавске цркве“ су почели они који упркос давнашњој одлуци, нису СПЦ ишчланили из Савеза светских цркава, које прво интересује стање на рачуну па онда проскомидија! А мисли су им ко зна где и чиме забављене. Такви не могу повратити у манастир оне који су побегли. Било би интересантно питати очеве оних које интересује „секта“ Марка Радисављевића, ако су случајно и они у мантијама, шта они о томе мисле и где су сада, а где би радо били и служили! А „наши свештеници“ МОРАЋЕ да дају одговоре који их спасавају да остану где јесу. ТАЈНИК је, рецимо, одмах и све учинио да би ОСТАВИО оно где је био и сигурно је да ће његово мишљење и о „секташима“ и о било чему другом бити на линији. Као и многих честитих свештеника који ће после овог „на парове разбројс“, бити дубоко у души рањени. Јер, ко може себи да приушти луксуз да се искрено, „ни по бабу ни по стричевима“ определи, а да сачува своју платицу и обезбеди егзистенцију своје породице, школовање своје деце!?

Имамо јединствен задатак. Заједничко питање, а циљ је да добијемо одговор на то питање: Ко нашу свету Цркву гради, а ко разграђује?

Жеља нам је да ово саопштење и разговор са свештеницима, буде на спасење свима, и на корист нашој светој Цркви. Пред Господом ћемо сви заједно стајати. Једни као људи, а други као нељуди, а све зависи од наше искрености, љубави, и покајања.

Велика је грешка што се тестирају свештеници. Они могу и смеју да дају САМО И ИСКЉУЧИВО ЈЕДАН ОДГОВОР, ОНАЈ КОЈИ ИМ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ОПСТАНАК НА ПАРОХИЈИ! А ти одговори никоме неће бити на спасење. Питања као што је ово, треба поставити народу. У свакој цркви оставити анкетне листиће и суочити се са онимшто ће рука народна исписати. Ту може бити изненађења и неизвесности. Не код свештеника. Ту се већ у напред може са сигурношћу знати одговор, а он ће код свештеника изазвати само још већу отуђеност од своје епархије и жал за оним што је прошло. Атмосферукоја би могла да подсети на оне комунистичке црне гласачке куглице и ћораве кутије!

А ја питам ТАЈНИКА, као човека а не као нечовека, да искрено одговори какве су му се мисли и идеје ројиле у глави, још у Винипегу, када је добио понуду за столицу на којој сада седи и када је на питање да ли мисли да ће моћи, одговорио да ће моћи да одговори том задатку!

Јер знамо, искрено говорећи, да се никада није помирио са животом у Винипегу и да му је опсесија била да се врати у Милтон. Чим је стигао!

Весна Џордески

 



Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора, Фељтон: Паства лажним пастирима

Ознаке:, ,