Онтаријских врана јади

Процурело је из патријаршије српске
ових дана, о сусрету Патријар`а и
Синоду верних му онтаријских врана.
Под милтонски чадор окупљене
на Патријар`а српског
гракнуле су онтаријске црне вране,
да се епархија-сир раздели баш онако
како свака врана себи жели.

Свака врана добро зна колика је њена цена,
па сад, свака тражи свој део епархијског плена

Списак вране „заслужено“ сачиниле
да их се награди што су епископску
главу, Владики Георгију,  откинуле;
и тело, што га Владика у небо вину
успело су вране претвориле у лешину.

У ситној књизи свака себи вакће
и по реду вако гракће:
„Ванкувер само мени, тамо је
топла клима и за доста водица
мноштва има.“

„Ја у Винипег нећу никако!“–
верна врана одана завереном циљу
то себи не жели; и нуди Винипег:
„Нек га Патријар` ком `оће удели.“

 „Овај трећи из Мисисаге,
да нам се миче! Само на двоје,
оволико мноштво делимо!“ —
дует врана мисисашких виче:
„Од шта ће тај да живи, коме
је он брат, тога нека се и тиче!“ 

 „Из Милтона мене не дирајте!
С ове сисе мене не скидајте!
Не могу сви бити архимандрити.
А секретара? Колико вам год
је воља, нека епархију кити.“

„Мени Киченер назад!
На белом коњу да ујашем у њега!
Да дрхте када виде повратак
мене Киченреског проте-бега!
И да гледам како онај народ Владикин
пред мојом срџбом, на све стране,
успаничен бега ли бега.“

 „Пензијица моја мени, само у Флориду
да ми стиже. И малке тамо,
да могу да прислужим
по кућама и апартманчићима,
уоколо и ближе, да се која
бакшиш-водица наниже.“

Само хамилтонска ћути
старорасколничка врана
осетила је, ако зине
испашће и овај сир,
а одлетеће и под ногама свећа,
пардон, грана!

„Ето, то су наших
онтаријски` врана јади,
а сви добро знамо, шта год било,
врана врани очи не вади.“ —
тако с Патријарх поверљиво вајка,
пак сетно додаје:
„Ил` да с сачека, па да с види
да то није тек само безвредна
изрека стара, која онтаријским
вранама баш не одговара.
Да видимо, кад им тамо
стигне нови епископ наш,
како ће да гракће бесно јато:
„Држ се свога таса и дај шта даш.“

Поздрав из сунчаног Београда,
свенародни Јомар. Јон. пјеЗмајник

 



Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора

Ознаке:, ,