Како је Василије Томић украо Србима Божић

Све откако се почело мутити и свакаква чуда дешавати у нашој цркви на Диксију (могу рећи и у Канади) гледао сам да не будем умешан. Нити сам коментарисао нити нешто некоме саветовао, гледао сам своја посла. Ишао сам колико могу редовно на службе, због сина највише, и пазио да се дете не разочара, да не чује нешто што не треба.

А могло се штошта чути, највише кукњава попова и свађа са сестрама због рачуна као да је сестрински рачун њихов поповски. Завели терор, ко год друкчије мисли и нешто каже, испада да је против цркве. Ишло је дотле да је поп Љуба по нашим радњама у Етобику забрањивао да се продају наше торонтске новине. Каже пишу против цркве.

Ћутао сам и гутао, додуше на тас мање убацивао јер видим да им је до тога највише стало. Али за Бадње вече претераше и не може се више ћутати.

Посланица за малу децу

Дошли смо ко и сваке године, ја са супругом и сином, да узмемо бадњак, да се помолимо за напредак у новој години и да се мало видимо са друштвом уз врућу ракију. И детету драго, види своје вршњаке. И све је било лепо, било је и пристојно света, све док није поп Љуба почео да чита посланицу.

Сваке године Срби чују посланицу свога Патријарха коју потпишу и све друге владике. И чита се тако, каже “драга децо светосавска”. Али ми смо изгледа постали нахочад. Уместо посланице која се читала свим другим Србима у целом свету нама су читали политички програм попа Томића. Кажу да је то Томић лично поповима наредио. Те владика овакав, те урадио ово, те урадио оно. Кога брига, Бадње је вече! Еј бре, попе, ко си, шта мислиш да имаш право да мењаш нешто што не смеш да мењаш? Је ли твоја црква ако носиш мантију?

Да ли смо баш толика стока?

Почео народ да се мешкољи, никоме није право. Није важно шта ко мисли о свему што се дешава, али Божић је Божић. Како је то постио поп Томић 40 дана кад је овакве мисли мислио и смислио да останемо без посланице? Да ли смо ми баш толика стока.

У мени ускипело, покупим малог, па на врата. Жена за нама. Још је петнаестак фамилија изашло, једна жена је и плакала. Мир Божији, требало је да се здравимо. Који мир, кад ти поп у души прави немир!

Сутрадан ми каже пријатељ да нисам требао да изађем. Ја љут, питам зашто, јесам ли требао тамо да нађем мир. А он ми каже да сам требао остати да видим и чујем како је народ почео да са бадњацима шушка да се не би чуло шта поп Љуба говори. А овај побеснео, почео да се дере на људе. Није му први пут.

Срамота у цркви за Бадње вече. Не само на Диксију, то се читало свуда. Кажу да је у једној цркви на крају тог читања поп још прочитао и имена свих владика са праве посланице, па и Георгија, ваљда да буде уверљивији! Толике смо ми будале, треба само да климамо главом и дамо на тас, а онда ће они с тим парама да плаћају адвокате и да гоне владику. Јер сад кажу да су га и полицији дали, није им ваљао све ове године. Највише јер је упро прстом на њихове куће и станове, па сад треба да се купи из Канаде. Докле мислите тако, па ко сте. Јел мислите да се не зна колико ви не пријављујете пара, да се неће то и вама о главу разбити. Мислите да не зна држава да сабере ваш инком и упореди са оним што сте покуповали! Томићу можда неће, прича се да је купио кућу на Флориди, оде човек у пензију. Одрадио своје, а коме ћете ви да служите, је ли вас брига за народ.

Овако кад саберем, био је мој пријатељ у праву. Нисам требао изаћи. И други пут нећу, ако ко треба напоље изаћи ће попови. Доћи ће други, а ми смо ове цркве дизали.

“Драга децо светосавска!”

Р. В.

 (Наслов текста је редакцијски)

Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора, Фељтон: Паства лажним пастирима

Ознаке:Завереници, Папизам, Светосавље