(из транскрипта разговора са Владиком Георгијем 23. септембра 2015)

За посетиоце нашег сајта преузимамо овај запис објављен 5. октобра на Источнику истине и додајемо га нашој Белој књизи као још један занимљив документ који осветљава неканонско понашање свештеника-завереника у Епархији канадској. Источник истине је најавио још наставака разговора између Владике Георгија и Василија Томића који се одиграо 23. септембра и наш сајт ће их, уколико буду објављени, правовремено преузети.

1. ДЕО

Уредништву Источника истине достављен је тонски запис разговора између Владике Георгија и Василија Томића који је, у присуству и са посредовањем Његове Светости Патријарха српског Иринеја, администратора Епархије канадске, одржан у седишту Епархије 23. септембра. Сматрајући да званично саопштење о овом разговору које се појавило на сајту Епархије канадске не одговара ономе што се заиста чуло у тонском запису, Уредништво је одлучило да у неколико наставака изнесе делове овог разговора.

Разговору је поред Патријарха, Владике и Томића присуствовао и секретар Епархије Александар Црногорац, а у просторију је улазио и свештеник Душан Гњатић са намером да слуша разговор, али га је, на молбу Владике Георгија, Патријарх избацио.

Напомена: сви наслови, све назнаке у заградама и сва наглашавања, интервенција су Уредништва.

О ТОМИЋЕВИМ САРАДНИЦИМА –
КОГА ЈЕ ТОМИЋ ПОТУРИО ПАТРИЈАРХУ ЗА „СТУБОВЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ“

ВЛАДИКА: Наравно, за свих 55 година (мог пријатељства са Томићем) питања би било таман толико да би било бар 55 страна, но ето ја ћу се задржати само на неким питањима из скоријих збивања, од како си од апостола постао издајник! Ради бољег упознавања почећу од неких питања људи са којима си од Епархије – плодотворне начинио Епархију разорену – раскољену, коју сада „вуци“ растржу и лопови поткрадају:

Оче Василије, ко је Душан Колунџић? Колики је његов допринос у Епархији канадској? Сјећаш ли се да си за тога човјека говорио да је он „потпуно демонизован“, да је боље да је „воденички камен о врат објесио него да је радио што је радио?

ТОМИЋ: Шта ја имам са Душаном Колунџићем? Душан Колунцић је функционер ЦШО у Нијагари.

ВЛАДИКА: Био је на сваком пријему када сам ја долазио. Био је чак и прекјуче када сам био код Вас.

ТОМИЋ: Не знам коју он функцију има у ЦШО Светог Ђорђа у Нијагари и по тој  линији и по Вашој жељи да се Нијагара врати у окриље Епархије канадске он је долазио овдје, али са мном никаквих приватних веза није имао. Имали смо у претходно вријеме око Патријарховог доласка и око примјене овог посла…

ВЛАДИКА: И око промјене брава (у манастирском конаку).

ТОМИЋ: Душан Колунцић није имао никаквог удјела у промјени брава.

ВЛАДИКА:. Није ли он довео свог човјека кога сам ја лично видио?

ТОМИЋ: Заиста немам појма и не могу о њему говорити.

Томићеви нови сарадници, до јуче рушитељи Епархије канадске

ВЛАДИКА: А познато ти је ко је адвокат Махони? Је ли ти познато? Ко га је довео Патријарху? Је ли то онај исти адвокат који је заступао Нијагару кад су Колунџић и Пантелић пререгистровали имовину како не би признавали црквену јерисдикцију? Сад он заступа Епархију – Патријарха и Српску цркву?

ТОМИЋ (НЕМА ОДГОВОРА)

ВЛАДИКА: Ко је Алаксандар-Аца Пантелић? Ни је ли он, по твојим ријечима, полицијски радник из времена комунистичке Југославије? Шта си ти само прије неки мјесец говорио о њему и он о теби?

ПАТРИЈАРХ: Ја тога човека нисам упознао.

ВЛАДИКА: Како нисте, упознали сте га чак давно у Чикагу, што се жалио на мене када је плакао…

ПАТРИЈАРХ:  Нико ми није рекао да је он…

ТОМИЋ: Да чујем питање.

ВЛАДИКА: Ко је Алаксандар-Аца Пантелић? Ни је ли он, по твојим ријечима, полицијски радник из времена комунистичке Југославије?

ТОМИЋ: Дефинитивно! Не знам шта је питање са Ацом Пантелићем.

ВЛАДИКА: Откуд он у саставу…

ПАТРИЈАРХ:  Кога то интересује?

ВЛАДИКА: Па ти људи су сада актери у Епархији. Ко је Бора Драгашевић, предсједник СНО, а одакле да његов наследник постане Аца Пантелић? Питам јер је он (Василије) са њима радио…

ПАТРИЈАРХ:  Ја ћу рећи о Бори, што питаш њега.

ВЛАДИКА: Па питам јер је он са њима радио. Понављам питање (за Пантелића): Да ли је он полицијски радник из времена комунистичке Југославије?

ТОМИЋ: Дефинитивно!

ВЛАДИКА. А шта си ти говорио о њему?

ТОМИЋ (НЕ ОДГОВАРА)

ВЛАДИКА: Дакле нема одговора! У реду, остаће то за неки други пут. Ко је Спасоје Милићевић, конзул Србије у Канади? Зар тај није стално са Ацом друговао? Зар он није био прије тога у Швајцарској – можда ћеш рећи да не знаш. Отишао је одатле када је мој брат Константин, твој школски дуг, протјеран са Епархије Средње-западноевропске?

ТОМИЋ: Преосвећени мој, ја стварно не знам како ја долазим у ту слику са конзулом Милићевићем. Конзул Милићевић није конзул, он је вршилац дужности конзула, по службеној дужности сретао се и са Његовом Светости и са мном. Пунији господин… (подсјећа Патријарха).

ВЛАДИКА: Ко је Милан Лешић, и одакле ти, Василије, на челу те и такве војске? Одакле то да те сада сви они слушају. Како сада сви очекују од тебе који ћеш потез да повучеш?

ТОМИЋ: Са Миланом Лешићем сам у животу неупоредиво мање попио воде него Ви Преосвећени Владико. Са тим човјеком немам ничега заједничко.

Милан Лешић: Употребљив у свакој врсти посла (са сведочења у Хагу, као сведок оптужбе)

ТОМИЋ: Зато што је он у сваком случају… био је на неки начин инструменталан у том послу. Негдје смо морали одржати састанак.

ВЛАДИКА: Баш код онога који није дао допринос Цркви нити Епархији?

ТОМИЋ: Ви сте Преосвећени Владико пуно ручака са њим појели. Ја нисам са њим изјео ни један ручак. Ви сте са њим изјели пуно ручака.

ВЛАДИКА: Нисам пуно већ два.

ПАТРИЈАРХ:  И код његове куће.

ВЛАДИКА: Јесам, два, и на слави трећи пут. Али нисам са њим имао „дил“.

ТОМИЋ О РАСКОЛУ – НЕКАД И САД

ВЛАДИКА: Сјећаш ли се да си за раскол рекао – једном расколник увијек расколник – да је то „стање духа” и да ће сви они који су били у расколу умријети као расколници чак и њихова дјеца? Одакле сада тај преокрет па си те и такве људе узео за главне актере у Цркви?

ПАТРИЈАРХ: Ако су у  расколу?

ВЛАДИКА: Говоримо о тим људима који јесу.

ТОМИЋ: Од цијеле те реченице тачно је да сам ја рекао и написао да је раскол  стање духа, а то да ће они умријети као расколници и њихова дјеца умријети као расколници то није тачно.

ВЛАДИКА: Добро, доћи ће се и до тога.

ТОМИЋ: Нема то написано.

ВЛАДИКА: Али је казано. А има то негдје објављено у Источнику.

ТОМИЋ: Чак и њихова дјеца…

ВЛАДИКА: Добро, доћиће и то. Сјећаш ли се колико си отпухивао након одлуке Сабора о арондацији и рекао: „Сада нам је болест ушла у кућу са ЦШОпштинама које су 2009 ушле у састав Епархије“? Одакле онда Василије ти данас, а и Његова Светост, да си се окружио тим и таквим људима, који ти до јуче нису ваљали? Који су они и какав допринос дали Епархији да су замјенили људе који су годинама себе залагали и добротворили у Епархији?

ТОМИЋ: (Мисли)… Како би ова Црква мајка…

ПАТРИЈАРХ:  Ја сам мислио да су се они окупили око мене.

ВЛАДИКА: А ко их је окупио у Вотерлу? Ко их је окупио на те сједнице? Ко је иницирао многе ствари?

ТОМИЋ: У нашем настојању да те људе инкорпоришемо, да те људе укључимо у Цркву на један активнији начин… ми смо били дошли на идеју да се на инсистирање појединих из окружења, баш из тог окружења, да се формира нови Савјет, да можемо да функционишемо. После је Његова Светост опозвао своју одлуку  ти људи су враћени на мјесто које им припада – на мјесто на којем су били. А на крају као потпредсједник Епархијског Савјета је остао Драган Простран.

ВЛАДИКА:Биће и о њему ријечи. Он није био на тој функцији и зато није “остао” већ „постао“.

КАКО ЈЕ ТОМИЋ „ПРОГЛЕДАО“ НА САЈМУ КЊИГА

ВЛАДИКА: Изјавио си у интервјуу да си „прогледао“ након разговора са Патријархом на сајму књига прошле године?

ТОМИЋ: Одлично питање.

ПАТРИЈАРХ:  Ја нисам био на сајму, уопште!

ТОМИЋ: Ваша Светости, била је промоција књиге а Ви сте ме у два маха зауставили и када сам се окренуо Ви сте  рекли: „Босанска лукавштина“, тада сам ја почео да размишљам зашто ја … свој образ и докле ја свој образ. Били сте. И онда сам почео да размишљам зашто ја и докле да жртвујем свој образ, разумијете, једино што ми је још остало, то је … части и образа. Ето тако, то је то било. Тад сам почео да преиспитујем себе, добро. Хвала Богу Ви имате и превише…

ПАТРИЈАРХ:  Ја понекада направим шалу…

ТОМИЋ: Не, не а то је био довољан разлог да ја почнем да размишљам… Ето то је одговор.

ВЛАДИКА: А питање је било јер је Свјатјејши прејкуче рекао да није уопште био са тобом на сајму.

ТОМИЋ: То је било на сајму!

ВЛАДИКА: Рекао си да си са Митрополитом Амфилохијем тада разговарао и тада сте договорили читав план мога свргавања са Епархије канадске.

За Павловића се одувек знало. Сада се зна и за Томића

ТОМИЋ: Лаж! Лаж!

ВЛАДИКА: Ти си то изјавио.

ТОМИЋ: Нисам!

ВЛАДИКА: То си изјавио пред свједоцима и имам писано свједочанство г. (ИМЕ ЗАШТИЋЕНО) из Монтреала који вас је возио, возио Његову Светост, приликом посјете Монтреалу а после вас „накитио рујним вином“, без Патријарха, у јуну ове године? То си изјавио. Дакле, пред свједоцима.

ТОМИЋ: Лаж!

ВЛАДИКА: Ево то сам записао, али ћу ти да докажем када покажем изјаву г. (ИМЕ ЗАШТИЋЕНО).

ТОМИЋ: Љепота једна. Идемо даље.

ИСТИНА О ТОМИЋЕВОМ ПАРАЛЕЛНОМ РАЧУНУ

ВЛАДИКА: Ако кажеш да си „војник Цркве“, да ли ти то дозвољава да говориш неистину у име Цркве и Патријарха? Јуче у саопштењу твог Савјета пише да си рачун отворио тек након што је банка замрзла епархијске рачуне, а постоји чак и тај тонски запис са састанка у Ватерлоу 1. маја гдје говориш да је рачун отворен, да сви треба да уплаћују на тај рачун, и да ти лично управљаш тим рачуном?

ПАТРИЈАРХ:  Када је то било.

ВЛАДИКА: Првог маја.

ТОМИЋ: Ваша Светости, оног момента када сам добио акт да треба да се изврши примопредаја Епархије ми смо се сабрали у  у Вотерлу, то је била између Виндзора и Торонта, негдје на средини, да би свештеници (били) ближе манастиру овдје јер је требало да дођемо овдје да се изврши примопредаја.

Првог маја 2015. почела је званично да делује паралелна епархијска управа предвођена Томићем

ПАТРИЈАРХ:  Тако је то обавештено у Београду. Јесте.

ВЛАДИКА: Примопредаја без епископа? Добро. Значи, ипак је рачун  био отворен тада.

ТОМИЋ: Но.

ВЛАДИКА: Како, када за то има тонски запис…

ПАТРИЈАРХ:  Ми смо се договорили о рачуну, шта да се ради.

ВЛАДИКА: То је други рачун. Имам четири свештеника који то кажу.

ПАТРИЈАРХ:  И добро, шта је ту важно?

ВЛАДИКА: Па важно је што је речено „није“ и да је прво замрзнут акаунт па онда отворен нови рачун.

Нећу да се закунем, довољна је моја реч!

ВЛАДИКА: Ма није тачно када си то изјавио, сад да ли је то тачно или није, али твоја изјава је то.

ТОМИЋ: У то вријеме ми нисмо ни знали, првога маја ми нисмо могли ни претпоставити да је рачун замрзнут јер се тек збивало…

ВЛАДИКА: Ко каже да је рачун(и) био замрзнут?

ТОМИЋ: Не, тога дана није се могло знати…

ВЛАДИКА: Па онда зашто ти је требало онда да отвараш рачун?

ТОМИЋ: Нисам тада отворио рачун! Дефинитивно.

ВЛАДИКА: Закуни се пред Пресветом Богородицом.

ТОМИЋ: Нисам, а нећу да се закунем, довољна је моја ријеч.

Прота В. Томић: “Све материјално пословање Епархије ће да иде преко мене!„ (На састанку у Ватерлоу, 1. маја 2015. Према сведочењима неколико свештеника, одмах је и отворен рачун у филијали једне од банака у Гвелфу, Онтарио)

Транскрипт са састанка на:

http://istocnik-istine.com/Podsecanje.html

Вук Василије Томић вара себе и неупућене – “нећу да се закунем, довољна је моја реч”… А свештеничка заклетва? Свом Архијереју…?

У следећем наставку:

ТОМИЋ О СВЕШТЕНИЦИМА – КО МУ ЈЕ „ДЕСНА РУКА“

Извор: Источник истине

Categories: Бела Књига, после Сабора, Фељтон: Како је "прогледао" Вук В. Томић

Ознаке:Завереници, Папизам, Светосавље