Како упропастити Цркву: поуке Патријарха, јерархије и канадског свештенства (2. део)

Деловање Патријарха Иринеја у периоду између одлуке Синода и заседања Светог архијерејског сабора

Упркос беааконој узурпацији јуриздикције, Патријарх је наставио, као “администратор” Канадске епархије, да предузима кораке који су били безакони и нецрквени, а уз то нису били ни у интересу Епархије.

Тврдио је да делује као “администратор” иако је знао, или је требало да зна, да Статут не дозвољава привремено разрешење епархијског архијереја (чл. 19. 7). “Администратор” је дужан да делује у складу са захтевима Статута и канадских закона.

Безаконо је променио особље Епархије упркос захтевима чл. 19.9 Статута да се никакве промене не могу правити док се не изабере епископ од стране Светог архијерејског сабора.

Његово бесправно уклањање особља изложило је Канадску епархију законским последицима.

Његов избор особља изазвао је запрепашћење и немир међу верницима јер је било очито да се људи не уклањају због почињених грешака него да би се наградили они који су сведочили против Владике и били укључени у његово уклањање.

Дозволио је свом заменику, Василију Томићу, да врши притисак на свештенике Епархије и да их, под претњом рашчињења, натера да престану да помињу име Владике Георгије током литургије. Иако је о овоме био обавештен, није предузео кораке да исправи овај неканонски став свог заменика за који је он законски одговоран. Овакво нечасно понашање довело је до све снажнијег изражавања незадовољства и огорчење од стране верника спрам акција Патријарха и Василија Томића.

 

Деловање Светог архијерејског сабора

Ни Свети архијерејски сабор није деловао у складу са законом:

Није обезбедио Владики Георгију да добије извештај Комисије упућен Светом синоду иако је имао обавезу да то учини према правилима природне правде. Тиме је Сабор поставио Владику у ситуацију да није у могућности да се брани. Самим тим, одлука Сабора да Владику уклони са трона Канадске епархије бива незаконита.

Није исправио поменуту грешку тиме што је Владики током заседања дао “извештај” потписан од стране само једног члана Комисије, Владике Теодосија, и онда од Владике Георгија тражио да на тај извештај одговори већ следећег дана. Скидање са трона епархије чин је таквих пропорција да захтева од Сабора да обезбеди Владики сву процедуралну заштиту и пуно поштовање принципа природне правде. Давање делимичних информација током саслушања није довољно да задовољи овако јасно дефинисан правни стандард.

Сабор је дозволио гласање особама које су у овом предмету биле пристрасне и имале свој интерес. Било је дозвољено гласање двојици чланова Комисије као и члановима Светог Синода, иако се радило о гласању поводом жалбе на њихову одлуку. Ово је нелегално и представља потпуну повреду свих правила правичног поступка и природне правде. Ова грешка је додатно добила на тежини јер су два члана Синода (Патријарх Иринеј и Митрополит Амфилохије) имали право на по два гласа. Испоставља се да би обојица владика, и Георгије и Филарет, остали у својим епархијама да је Свети архијерејски сабор деловао како треба и обезбедио правичан процес.

 

Поступци Патријарха Иринеја након одлуке Светог архијерејског сабора

Патријарх са извесним Миланом Лешићем и свештеницима-завереницима

Својим поступцима, и поступцима свог заменика Василија Томића, Патријарх Иринеј наставио је своје безаконо и нецрквено понашање које од Цркве одбија све више верника.

Патријарх је прекршио своје обавезе према канадском закону када је одбио да управља Канадском епархијом према њеном Статуту који је подржао Апелациони суд Онтарија, и у складу са канадским законима. Он је омануо у законској обавези коју је имао – да делује првенствено у интересу Епархије:

Дозволио је појединим свештеницима да уђу у приватно регистровани веб-сајт и ометају личну преписку користећи кредитну картицу власника без његове сагласности. Ови безакони чинови, за које је Патријарх законски одговоран, изложили су Канадску епархију могућим криминалним и кривичним оптужбама и одштетама. Овакво понашање није у складу са обавезама које Патријарх Иринеј има према Епархији у заштити њених интереса.

Што је још горе, Патријарх се није оградио од таквог понашања својих свештеника нити је преузео кораке да се извини и исправи поступке који, у најбољем случају, могу да се тумаче као грешка у просуђивању, а у најгорем, као криминални чин. На тај начин изложио је Епархију законској одговорности. Напротив, Патријарх је одлучио да у новинама објави своје писмо прекора Владики који се жалио због ових неовлашћених поступака, а да при томе није послао писмо самом Владики.

Обмануо је српске вернике у Канади. Писао је Владики да га не чека на аеродрому и обавестио га је да ће га назвати кад стигне у Канаду како би се договорили о састанку. На аеродрому је, међутим, критиковао Владику што га није дочекао и запутио се право у Милтон а да Владику претходно није контактирао.

Без овлашћења је поставио нове чланове-лаике Епархијског савета иако су већ постојали правилно изабрани чланови који су служили свој мандат. Статут Епархије каже да администратор не може да врши промене у епархијским телима (чл. 19.9). Чланови-лаици се бирају на Годишњој скупштини (22.4) а нису именовани. Иако је имао јасну обавезу да се у управљању Епархијом руководи њеним Статутом, Патријарх је одбио да то чини и уместо тога позвао се на члан Устава СПЦ који у овом случају није примењив.

Патријарх Иринеј је, преко свог заменика Томића, одбио да учествује у формирању одговарајуће комисије да би се припремио инвентар имовина Епархије пре примопредаје, као што захтева члан 19.10 Статута. У датим околностима, у којима је очито постојање тензије у Епархији, у интересу Епархије било је да се установи неутрална комисија како би примопредаја била поштено и транспарентно спроведена. Патријархова је обавеза да заштити Епрахију. Он је одбио да то учини.

Свештеници-завереници са Патријархом

Патријарх Иринеј био је немаран и груб према верницима Епархије у својим изјавама које не служе интересу Епархије, па је и на тај начин прекршио своје законске обавезе. Његове изјаве, по којима жели да се ослободи “босанског смрада” у Српској цркви познате су јавности и могле су се прочитати у медијима. Овакав начин давања изјава, који ни по чему није у складу са стандардима какви се очекују од епархијског архијереја у Канади, излаже Канадску епархију могућој одговорности везаној за приговоре о кршењу људских права.

Патријарх није испоштовао обавезу коју има према Епархији да се потруди да премости јаз који данас постоји у заједници и да оствари хармонију у њој. А то од њега овде очекују верници не само као од администратора Епархије него и као поглавара Српске православне цркве. Уместо тога, он је грубо одбацио забринутост верника као неумесну и недостојну његове пажње. У суботу, 6. јуна 2015, на имању манастира Светог Преображења у Милтону један од истакнутих чланова црквене заједнице рекао му је да су верници узнемирени дешавањима у Епархији и да све више одлазе у грчке и руске храмове. Патријархов одговор није био усмерен на тражење начина како да се ствари поправе. Уместо тога, он је просто рекао: „Нека иду у џамије, у католичке цркве и секте. Није ме брига“.

Лаици-расколници, свештеници-завереници и Патријарх екумениста-пацифиста-паписта прослављају безаконо свргавање Владике Георгија у манастиру који је Његово животно дело и у којем је провео претходних 20 година

Ваша Светости, не кривите Владику Георгија за неред у којем сте затекли Епархију. За овакво стање одговорни су Ваши поступци, и деловања институција које Ви предводите или контролишете. Ако наставите на овај начин, и са претњама да ћете рашчинити и уклонити Владику, успећете само да упропастите Цркву овде. Али, заборависмо на моменат. Као што рекосте те исте суботе, 6. јуна 2015, у манастиру Светог Преображења у Милтону, којег градисмо својим сузама и знојем: „Баш ме брига. Нека пропадне.“

А. Павићевић



Categories: Бела Књига, Писма, после Сабора

Tags: ,